Download 73226239-Robert-Merton-O-Teorijskoj-Sociologiji.pdf PDF

Title73226239-Robert-Merton-O-Teorijskoj-Sociologiji.pdf
File Size7.1 MB
Total Pages239
Document Text Contents
Page 2

Naslov originala:
Robert K. Merton

On Theoretical Sociology

Urednik
Ilija M arie

Page 119

O TEORIJSKOJ SOCIOLOGIJI 121

mora postojati da bi integrisao konačne vrednosti, radi njihovog rituali-
stičkog izražavanja i zbog emocionalnogprilagodavanja na razočarenje,
smrt i katastrofe.20

Potičući iz Durkheimove orijentacije koja se uglavnom bazirala
na proučavanju nepismenih društava, ovi autori teže da istaknu
samo očigledno integrativne posledice religije i da zanemare njene
moguće dezintegrativne posledice u određenim tipovima društvene
strukture. Ipak, uzmimo u obzir sledeće vrlo poznate činjenice i ispi­
tivanja. (1) Kada različite religije koegzistiraju u istom društvu,
često dolazi do dubokog konflikta između nekoliko religijskih
grupa (setimo se samo ogromne lite, _;ture o religijskim konflikti­
ma u evropskim društvima. Kako onda religija integriše društvo u
brojnim višereligijskim društvima? (2) Jasno je da "ljudsko društvo
dostiže svoje jedinstvo /ukoliko uopšte pokazuje tako jedinstvo/
pre svega posedovanjem određenih zajedničkih krajnjih vrednosti
i ciljeva, koje usvajaju njegovi članovi". Ali šta dokazuje da se, na
primer, "nereligiozni" ljudi u našem društvu manje saglašavaju
oko određenih zajedničkih "ciljeva i vrednosti" nego oni verni reli­
gioznim doktrinama? (3) Na koji način religija integriše veliko
društvo ako su sadržaj njene doktrine i njene vrednosti u suprotno­
sti sa drugim nereligioznim vrednostima koje važe za mnoge ljude
u istom društvu. (Na primer, sukob između opozicije katoličke
crkve povodom zakona o dečijem radu sa svetovnim vrednostima
sprečavanja "eksploatacije mladih". Ili suprotni stavovi prema
kontracepciji različitih religioznih grupa u našem društvu.)

Spisak banalnih činjenica koje se odnose na ulogu religije u
savremenim pismenim društvima može još više proširiti, i one su,
naravno, vrlo dobro poznate onim funkcionalističkim antropolozi­
ma i sociolozima koji opisuju religiju kao integrativnu, bez
ograničavanja domena socijalnih struktura u kojima je to zaista
slučaj. Najmanje je pojmljivo da su teorijske orijentacije izvedene
iz istraživanja na nepismenim društvima, služile da zamagle inače
očigledne podatke o funkcionalnoj ulozi religije u višereligijskim
društvima. Možda je transfer pretpostavke o funkcionalnom jedin­
stvu odgovoran za brisanje čitave istorije verskih ratova, inkvizici­
je (koja je ostavila trag u društvima posle sebe), sukoba do istre-
bljenja između religioznih grupa. Jer, ostaje činjenica daje sve ovo
obilje poznatog materijala ignorisano u korist primera dobijenih iz
proučavanja religija nepismenih društava. A još je upadljivija

20 Ibid., 246. (istakao R. K. M.).

Page 120

122 Robert K. Merton

činjenica da isti, gore citirani rukopis, koji govori o "religiji koja
obezbeđuje integraciju putem sentimenata, verovanja i rituala",
nema nijednu opasku o mogućoj podvajajućoj ulozi religije.

Ovakve funkcionalne analize mogu, naravno, značiti da religija
omogućava integraciju onih koji veruju u iste religijske vrednosti, ali
malo je verovatno da se ovo htelo reći, jer bi se jednostavno moglo
tvrditi da se integracija omogućava slaganjem bilo kakvog skupa
vrednosti.

Štaviše, ovo opet pokazuje opasnost prihvatanj a pretpostavke o
funkcionalnom jedinstvu, koja može biti razumna aproksimacija za
neka nepismena društva, kao deo implicitnog modela za uopštenu
funkcionalnu analizu. Tipično je da u nepismenim društvima po­
stoji samo jedan vladajući religijski sistem, tako da se, osim pojedi­
načnih odstupanja, članovi čitavog društva praktično poklapaju sa
članovima verske zajednice. Očigledno je da u ovom tipu društve­
ne strukture, jedna od posledica zajedničkog skupa religijskih
vrednosti može biti potkrepljenje zajedničkih sentimenata i
društvena integracija. Ali to ne dopušta da se lako stvaraju odbra-
njive generalizacije o drugim tipovima društva.

Imaćemo prilike da se vratimo na druge teorijske implikacije
savremene funkcionalne analize religije, ali nam ovo trenutno
može pokazati opasnosti koje se nasleđuju, usvoji li se nedokazani
postulat o funkcionalnom jedinstvu. Pre primene posmatranja, ne
može se pretpostaviti jedinstvo totalnog društva. To je pitanje
činjenice, a ne stvar stanovišta. Teorijski okvir funkcionalne anali­
ze izrazito zahteva postojanje specifikacije jedinica za koju data
društvena ili kulturna pojava važi. On mora potpuno dozvoljavati
da data pojava ima različite posledice, funkcionalne ili nefunkci­
onalne za pojedince, podgrupe, i obuhvatniju društvenu strukturu
i kulturu.

Postulat univerzalnog funkcionalizma

Ukratko, ovaj postulat tvrdi da sve standardizovane društvene
ili kulturne forme imaju pozitivnu funkciju. Kao i druge aspekte
funkcionalne koncepcije, Malinowski i ovu razvija do najekstrem­
nijih razmera:

Funkcionalno viđenje kulture, prema tome, insistira na principu da
u svakom tipu civilizacije, svaki običaj, materijalni predmet, ideja i
verovanje ima neku vitalnu funkciju...21

Malinowski, " Antropology” , op. cit., 132 /mada sam stavio kurziv, on je
možda suvišan s obzirom na upečatljiv jezik originala/.

Page 238

240 Robert K. Merton

65,97,97b, 103,110,110b, 138,
139
Wedemeyer, Joseph, 53b
Weinberg, Alvin M., 96b
Weiner, Charles, 27b
Wells, F. L., 127,127b
West, Rebecca, 225
Whatmough, Joshua, 199b
Whitehead, A. N., 23,24,34,38,
47b, 58,79,143b
Whorf, B. L., 196b, 197,197b
Whyte, Lancelot, L., 64b
Whyte, William, F., 31b, 160b,
181b
Wilensky, Harold, 81b
Williams, L. Pearce, 27b
Wilson, Edmund, 65b
Wilson, E. B., 143b
Wirth, Louis, 207b
Wolff, Kurt H., 42b
Wood, Alexander, 36b
Woodger, J. H., 143b
Woolf, Virginia, 29
Wootton, Barbara, 81b
Wright, Frank, Lloyd, 143b

Yinger, J. M., 139b
Young, Donald, 138,139,139b,
140
Young, Thomas, 35,35b

Zdravomislov, A. G., 101b, 103
Zeisel, Hans, 31b
Zelditch, Morris, Jr, 24b, 94,
94b
Zetterberg, Hans L., 92,92b,
94b
Zimmerman, C. C., 203b
Zaniecki, Florian., 114,161,
167,192b, 193,200,207b

Page 239

Biblioteka "EPISTEME"

Robert K. Merton
O TEORIJSKOJ SOCIOLOGIJI

Izdavač
Izdavačka kuća ÜAATQ

Akademski plato br. 1
Beograd

Za izdavača
Branislav Gojković, direktor

Urednik
Ilija Marić

Korice
Ilija Marić
Korektor

Zorica Kojić
Slog i prelom

Slobodan Kojić
Štampa

GIP Fond “Kapetan Dragan”
Tiraž
300

CIP - KaTajiorcoaijHja y nyÖJiHKaqHjH
HapoflHa 6n6jinoTeKa Cpönje, Eeorpafl

316.258

Merton, Robert K.
O teorijskoj sociologiji / Robert K.

M erton; prevod Tomislav L onginović;
predgovor Ivan Kuvačić. - Beograd: Plato,
1998 ([Pančevo]: "Fond Kapetan Dragan"). -
240 str .; 21 cm. - (Biblioteka "Epistem e";
24)

Prevod dela: On theoretical Sociology. -

Tiraž 300. - Predgovor: str. 7-14- - B eleške
uz tekst. - R egistri.

a) CoijHOJionija 6) MepTOH, Po6epT (1910-)
ID=66683148

Similer Documents