Download Bugarski Ranko, Žargon PDF

TitleBugarski Ranko, Žargon
File Size6.5 MB
Total Pages179
Document Text Contents
Page 2

Ranko Bugarski

ZARGON
Lingvistička studija

Beograd
2003

Page 89

90 Žargonizacija u tvorbi reči

ralne karakteristike muškaraca i žena, daleko najčešće nega-
tivne; hrana, piće, droga, seks; grupna pripadnost, druže-
nje, zabava, tuča; zanimanje, hobi; radnje, lokali i ustanove;
odeća i obuća; osećanja i raspoloženja. Moguće korelacije
između gramatičkih i semantičkih klasifikacija, uz pridruže-
ne stilske vrednosti, izazovan su predmet za dalja proučava-
nja. U to se mi ovde ne možemo upuštati, izuzimajući ne-
ke manje-više uzgredne opaske i nagoveštaje u nastavku.

5. Svi posmatrani formanti su ili izvorno žargonski ili pak u
većoj ili manjoj meri žargonizovani. Svi se oni međusobno
razlikuju u više pravaca - po značenju i stilskoj vrednosti, vr-
sti i stepenu ekspresivnosti, raširenosti, produktivnosti itd.
Izloženi spisak obuhvatio je sve za ovu temu važnije forman-
te našeg aktuelnog jezika. Izvan njega ostali su neki sasvim
marginalni i danas neproduktivni nastavci kratkog veka, ko-
jima su svojevremeno izvođene šaljive, "zezatorske" srpsko-
hrvatsko-engleske blende pomodnog zvuka, tipa -inger u
rečima kao nosinger, kosinger, sovinger. S druge strane,
moguće je da će neki od navedenih nastavaka, po našoj ana-
lizi tek načeti procesom žargonizacije, već u skoroj buduć-
nosti izrazitije ispoljiti ovaj potencijal. Tokom godina pri-
kupljanja žargonske građe autor je i sam bivao svedok
"uspona" i "padova" pojedinih sufiksa. Bilo je, naime, prili-
ka u kojima se činilo da je jedno idiomatsko žarište naglo
buknulo, razgorelo se i ubrzo potom zgasnulo, da bi se
možda kasnije aktiviralo na tom ili nekom drugom mestu;
ovo bi sasvim odgovaralo eksplozivnoj prirodi žargona.

6. Pod žargonizacijom, kako je već rečeno, podrazumevamo
tendenciju formanata, koji većinom funkcionišu i u stan-
dardnom jeziku, da u rastućoj meri učestvuju i u obrazo-
vanju žargonskih ili polužargonskih leksema i značenja, či-

Page 90

Žargon 91

me i sami dobijaju specifičnu boju. Ta pojava je pitanje
stepena, i to na dva načina.

7. Prvo, razlike se gradijentno ispoljavaju između samih
formanata. Na jednom kraju, kao granični slučaj manje in-
teresantan za naše istraživanje, nalazimo nastavke koji za-
pravo nisu žargonizovani nego su izvorno žargonski, jer
se praktično i ne javljaju izvan žargonizama, bar ne u pro-
duktivnom smislu. Takvi su nastavci iz odeljka 4 ovog po-
glavlja. Ostali sufiksi, ovde zastupljeni u žargonizmima,
inače su česti i u leksemama standardnog jezika. Na dru-
gom kraju kontinuuma su tek donekle žargonizovani for-
manti novijeg stranog porekla (kao -teka, -skop, -ant, -ator)
i neki domaći (kao -ac, -er, -alo, -aljka); u ovom rasponu
svoje naročito mesto nalazi i -ing. Po sredini su mnogi do-
maći i odavno odomaćeni sufiksi koji žargonizaciji podle-
žu lakše i brže (kao -ak, -džija, -aš, -ijada, -ana, -ka, -Tć,
-ać, -uša). Pri tome činjenica da prema našim nalazima
žargonizovanih formanata ima dvostruko više nego izvor-
no žargonskih (30:15) već i sama za sebe govori kolikog
je maha uzeo proces koji ispitujemo.

8. A drugo, lekseme koje sadrže ove formante i same se
mogu analogno rangirati. Naime, mi i ovom prilikom go-
vorimo o žargonizaciji u širem smislu reči, ne vezujući
ovu pojavu samo za samosvojne jezičke karakteristike ma-
njih, naročito marginalnih društvenih grupa. Time obu-
hvatamo raspon između reči koje pripadaju širem razgo-
vornom jeziku, pa su tako već deo jezičkog standarda ili
su na njegovom pragu (kao zdravstvenjak, otporaš, sače-
kuša, roštiljijada, teretana, folirant, rejting) i onih tipič-
no žargonskih u užem smislu (kao slepak, narkos, dopić,
superiška, žuraja, dindža, smoreza). Pri tome posebnu

Similer Documents