Download gramatika5 konacno PDF

Titlegramatika5 konacno
File Size2.7 MB
Total Pages136
Document Text Contents
Page 1

Milo{ Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA

za peti razred osnovne {kole

Page 2

UREDNIK

dr Tiodor Rosi}

RECENZENTI

dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet u Beogradu

Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi‘evnosti,

O[ �Desanka Maksimovi}� u Beogradu

Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi‘evnosti,

O[ �Bora Stankovi}� u Beogradu

Re{ewem Ministarstva prosvete Republike Srbije br. 650-02-00263/2008-06/01

odobreno je izdavawe i upotreba ovog uxbenika u petom razredu osnovnih {kola.

Page 68

68

Sun~ev sistemSun~ev sistem

Sunce je najve}e:

Sa devet planeta se okre}e.

Merkur je najmawi,

ali najbli`i Sun~evoj putawi...

Zemqa najvi{e nam zna~i:

Plavetnilo u svemir zra~i.

Najvi{i je Jupiter, po redu peti.

Oko wega dvanaest satelita leti...

Pluton sa imenom rimskoga boga smrti

najdaqe od Sunca se vrti.

Izgleda u Sun~evoj orbiti

jedino `ivi smo ja i ti.

(Dragan Mraovi})

O ~emu pesnik peva u prvoj pesmi? Uo~i kako pisac razvija pesmu

tako {to }e{ izdvojiti prilo{ke odredbe za mesto u svakoj strofi!

Za{to boju potoka razli~ito odre|uju jelen, zeka, lastavica, leptir

i srna?

O ~emu se peva u drugoj, narodnoj, pesmi? ^emu se ~udi devojka?

Sla`e li se riba s devoj~inim mi{qewem?

O ~emu peva pesnik u tre}oj pesmi? Kako si razumeo zavr{etak pesme? Kako se pi{u

nazivi planete: malim ili velikim po~etnim slovom?

Page 69

69

Podvuci prideve u sve tri pesme. Razlikuju li se oni po obliku? Uo~i da li su u is-

tom obliku upotrebqeni pridevi u slede}a tri stiha iz svake od navedenih pesama.

Upotrebqavaju li se ti pridevi samo u navedenim oblicima?

Potok je kao {uma zelen.

Br‘e su o~i od kowa.

Sunce je najve}e.

Kojoj vrsti prideva po zna~ewu pripadaju navedeni pridevi? Mogu li bi}a i pred-

meti imati neku osobinu u ve}em ili mawem stepenu? Uporedimo:

Potok je zelen, livada je zelenija od potoka, {uma je najzelenija.

Kow je brz, ptica je br‘a od kowa, a o~i su najbr‘e.

Merkur je velik, Zemqa je ve}a od Merkura, a Sunce je najve}e.

U svakoj re~enici naveli smo po tri imenice kojima se ozna~avaju razli~iti poj-

movi. U svakoj re~enici pojmovi imaju istu osobinu: u prvoj potok, livada i {uma ima-

ju zelenu boju; u drugoj -kow, ptica i o~i imaju osobinu brzine; a u tre}oj se Merkuru,

Zemqi i Suncu pripisuje veli~ina. Jesu li te osobine ozna~ene istim oblikom prideva?

Imaju li pojmovi kojima se pripisuje ista osobina tu osobinu u istom stepenu (istoj

koli~ini)? Kako se nazivaju ti razli~iti stepeni osobine iskazani razli~itim

oblicima prideva? Mogu li se i prisvojnim, gradivnim, mesnim i vremenskim pride-

vima izra`avati razli~iti stepeni osobine?

Pore|ewe dva, tri ili vi{e bi}a ili predmeta prema istoj za-

jedni~koj osobini koja se javqa u razli~itim stepenima (koli-

~inama) naziva se komparacija (pore|ewe) prideva. Komparaciju

imaju samo opisni pridevi.

U koliko razli~itih stepena je izra-

`ena osobina zelenila, brzine i veli~ine

u navedenim primerima? Kako se ti ste-

peni osobine nazivaju?

Page 135

135

Page 136

136

Similer Documents