Download Komentar Zakona o Privrednim Drustvima PDF

TitleKomentar Zakona o Privrednim Drustvima
File Size247.0 KB
Total Pages52
Document Text Contents
Page 1

Измене и допуне новог Законa о привредним друштвима

У „Службеном гласнику РС“, бр. 36/2011 објављен је нови Закон о привредним
друштвима. У „Службеном гласнику РС“ бр. 99/2011 објављене су Измене и допуне новог
Закона о привредним друштвима. Закон се састоји од 14 делова, са укупно 600 чланова.
По предмету уређења овај закон је статусни закон, али на многим местима прописује
податке који се региструју, тј. предмет регистрације (у „Службеном гласнику РС“, бр.
99/2011 објављен је и Закон о поступку регистрације у АПР који регулише само поступак
пред агенцијом, не више и предмет регистрације). Закон садржи императивне одредбе, али
и много диспозитивних, чак и инструктивних одредаба и може се слободно рећи да
примена закона не тражи правну вештину, одредбе су исцрпне и не морају се посебно
тумачити. Основни циљ је створити услове за привређивање, а све друге односе који могу
настати у вези с привређивањем треба регулисати тако да се помире сви интереси, да се
избегну губитак времена и трошкова и на минимум сведу сви нејасни односи. Нпр.,
приликом оснивања и почетка рада односи између оснивача су добри, оснивачки акт
изгледа потпун, све док се не јави потреба да се неко искључи или док неко не пожели да
иступи из друштва. Тек тада се открију сви недостаци оснивачког акта. Такве пропусте
нови закон покрива својим одредбама.

Закон се од претходног разликује по томе што осим правног положаја привредних
друштава у потпуности уређује и правни положај предузетника, као и пословна удружења.
С тим у вези треба напоменути да престаје да важи Закон о приватним предузетницима, те
да предузетници који нису преведени из регистра општинских јединица локалних
самоуправа у регистар привредних субјеката, даном почетка примене новог закона
сматрају се брисаним из регистра у који су уписани. Сва акционарска друштва од сада
су само отворена. Код АД увек је потребно паралелно примењивати и Закон о тржишту
капитала, као и правила пословања Централног регистра хартија од вредности и берзанска
правила (односно правила регулисаног тржишта). Ортачке радње више не постоје, а
власници постојећих ортачких радњи дужни су да своју форму обављања делатности
промене у правну форму привредног друштва прописану новим законом, што значи да
могу бирати између прописаних правних форми, не морају се определити искључиво за
ортачко друштво, али ако не пријаве промену правне форме у том року, регистратор који
води регистар привредних субјеката по службеној дужности превешће их у правну форму
ортачког друштва. Престаје да важи Закон о привредним друштвима („Службени гласник
РС“, број 125/04), осим одредбе члана 456. тог закона која се примењује до окончања
приватизације постојећих друштвених предузећа и привредних друштава која послују
друштвеним или државним капиталом. Престају да важе одредбе члана 4. Закона о
спољнотрговинском пословању. Пословна удружења која су основана по Закону о
предузећима („Службени лист СРЈ“, бр. 29/96, 33/96 – исправка, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01–
СУС и 36/02 и „Службени гласник РС“, 125/04 – др. закон) и преведена у регистар
привредних субјеката, настављају да послују по новом закону, а дужна су да своја
оснивачка акта и пословање ускладе са одредбама новог закона и промене региструју. Над
постојећим пословним удружењима која не поступе на тај начин регистар привредних
субјеката покреће поступак принудне ликвидације. На пословно удружење односно на
питања која нису регулисана овим законом сходно се примењују прописи којима се
уређују удружења.

Привредно друштво је правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити
(задруге се, нпр., не оснивају у том циљу), а својство правног лица стиче се регистрацијом.
Пословно удружење такође стиче својство правног лица регистрацијом, али се од
привредног друштва разликује по томе што га оснивају два или више привредних
друштава или предузетника, ради постизања заједничких интереса и не може обављати

Page 2

делатност ради стицања добити. Стога, пословно удружење не може променити правну
форму у форму привредног друштва.

Једна од законских новина тиче се обављања делатности, које се више не морају
наводити у актима друштва, већ је за обављање делатности довољно да нису забрањене
законом и да друштво испуњава услове за обављање делатности (услови су регулисани у
другим законима, као и у подзаконским актима који прописују техничке или кадровске
услове, па нпр. делатност осигурања може обављати само АД). Привредни преступ
постоји ако друштво обавља делатност без претходног одобрења, сагласности или другог
акта надлежног органа, ако је исто као услов за обављање те делатности прописано
посебним законом.

Новчаном казном од 20.000 до 150.000 РСД казниће се за прекршај физичко лице ако
обавља делатност, али то не чини кроз прописане облике обављања привредне делатности,
укључујући и привредно друштво и предузетника. На делатности огранка страног
привредног друштва сходно се примењују одредбе члана 4. Закона, огранак обавља
делатност (која се може разликовати од делатности привредног друштва чији је огранак),
док представништво обавља претходне и припремне радње у циљу закључења правног
посла свог оснивача. Принудна ликвидација покреће се ако је друштву правноснажним
актом изречена мера забране обављања делатности, односно одузета дозвола, лиценца или
одобрење за обављање одређене делатности, а друштво не региструје промену претежне
делатности или не отпочне ликвидацију у року од 30 дана од дана правноснажности тог
акта. Друштво и даље има претежну делатност.

Трећа лица која се у правном промету поуздају у регистроване податке не могу
сносити штетне правне последице проистекле из нетачно регистрованих података. Сматра
се да су трећа лица упозната с регистрованим подацима почев од наредног дана од дана
објављивања регистрације тих података, с тим да могу доказивати како је за њих било
немогуће да се током периода од 15 дана од тог дана упознају с тим подацима, док
друштво може доказивати да су трећа лица била упозната (или су морала бити упозната) с
документима друштва и подацима о друштву и пре њихове регистрације.

Месна надлежност суда у парничним и ванпарничним поступцима покренутим у
случајевима предвиђеним законом сада је уређена на начин да је надлежaн суд одређен
законом којим се уређује надлежност судова према седишту привредног друштва или
предузетника, односно према месту пословања огранка страног правног лица, осим ако је
тим законом предвиђена месна надлежност другог суда.

Као и претходни закон и овај прописује опште правне форме привредних
друштава, док постоје и специјализоване форме прописане другим законима као што су
јавна предузећа, задруге, друштво за посебне намене, за које важи супсидијарна примена
овог закона.

Члан друштва (физичко или правно лице) – заједнички је назив за ортаке,
комплементаре, командиторе, чланове ДОО и акционаре.

Претпоставка је да је друштво основано на неодређено време. Закон оставља
могућност да се оснивачким актом, односно статутом уреди да друштво које је основано
на одређено време може одлуком продужити време трајања друштва или наставити
пословање као друштво основано на неодређено време, али само до момента који закон
прописује – о томе одлуку морају донети сви ортаци, односно комплементари
једногласно, а скупштина ДОО или АД двотрећинском већином гласова свих чланова
друштва до истека времена на које је основано, односно до окончања поступка
ликвидације и та одлука мора бити у истом року регистрована. Принудна ликвидација
покреће се ако у року од 30 дана од дана истека времена на које је друштво основано
друштво не региструје продужење времена трајања друштва или у истом року не отпочне
ликвидацију.

Page 26

може, пре уплате односно уноса улога по основу тих акција у целости у друштво, те
акције преносити или њима на било који начин располагати нити остваривати право гласа
по основу тих акција.

Преференцијална акција је акција која имаоцу даје једно или више повлашћених
права утврђених статутом и одлуком о издавању, као што су:

1) право на дивиденду у унапред утврђеном новчаном износу или у проценту од
њене номиналне вредности, која се исплаћује приоритетно у односу на имаоце обичних
акција; као и право да му се неисплаћена дивиденда кумулира и исплати пре исплате
дивиденди имаоцима обичних акција (кумулативна преференцијална акција);

2) право да партиципира у дивиденди која припада имаоцима обичних акција, у свим
случајевима исплате дивиденде имаоцима обичних акција или по испуњењу одређених
услова (партиципативна преференцијална акција);

3) право првенства наплате из ликвидационог остатка или стечајне масе у односу на
имаоце обичних акција;

4) право претварања тих акција у обичне акције или у другу класу преференцијалних
акција (заменљиве преференцијалне акције);

5) право продаје тих акција акционарском друштву по унапред утврђеној цени или
под другим условима.

Укупна номинална вредност преференцијалних акција не може бити већа од 50%
основног капитала друштва.

Акционар с преференцијалним акцијама има право учешћа у раду скупштине, без
права гласа, право пречег стицања акција исте класе из нових емисија и има иста права
као и акционар са обичним акцијама у погледу приступа актима и документима друштва.

Одлуком скупштине о издавању преференцијалних акција може се предвидети да
друштво има обавезу и/или право на њихов откуп под условима из те
одлуке(преференцијалне акције с правом откупа од стране друштва). Друштво може
откупити акције под условим да су акције у целости уплаћене; да се исплата цене за акције
врши искључиво из резерви формираних за ове намене; да је испуњен услов да као
резултат стицања сопствених акција нето имовина друштва неће бити мања од уплаћеног
основног капитала увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са
законом или статутом, ако такве резерве постоје, осим резерви које су статутом
предвиђене за стицање сопствених акција.

Акционари с преференцијалним акцијама имају и право једног гласа по акцији на
било којој скупштини акционара у оквиру своје класе акција о следећим питањима:

1) повећању или смањењу укупног броја одобрених акција те класе;
2) измени било ког повлашћеног права акција те класе;
3) утврђивању права ималаца било којих других хартија од вредности друштва на

замену или конверзију њихових хартија од вредности у акције те класе;
4) подели или спајању акција те класе или њиховој замени за акције друге класе;
5) новој емисији исте класе преференцијалних акција, или издавању нове класе

акција које дају већа права у односу на права која дају акције те класе, или измени права
из акција друге класе тако да дају једнака или већа права у односу на права која дају
акције те класе;

6) ограничењу или искључењу постојећег права пречег уписа акција те класе;
7) ограничењу или искључењу постојећег права гласа из акција те класе ако је то

право утврђено статутом.
Статутом АД може се одредити да акционари са заменљивим преференцијалним

акцијама имају право гласа заједно са акционарима који имају обичне акције, о свим или о
одређеним питањима, када имају број гласова једнак броју гласова обичних акција у које
се могу претворити.

Page 27

Статутом АД може се одредити да акционари с преференцијалним акцијама имају
право гласа заједно са акционарима који имају обичне акције ако дивиденда која им
припада по одлуци скупштине није исплаћена, до исплате те дивиденде, сразмерно
учешћу тих преференцијалних акција у основном капиталу друштва.

Сувласници акције сматрају се једним акционаром у односу према друштву и
солидарно су одговорни према друштву за обавезе које имају по основу акције.

Акционарско друштво може одлуком скупштине и уз истовремену измену статута:
1) сваку акцију једне класе поделити на две или више акција те класе, уз

истовремено смањење њихове номиналне вредности тако да основни капитал друштва
остане непромењен (подела акција);

2) спојити две или више акција једне класе у једну акцију те класе, уз истовремено
повећање њене номиналне вредности тако да основни капитал друштва остане
непромењен (спајање акција).

Номинална вредност акције је вредност која је као таква утврђена одлуком о
издавању акција. Номинална вредност једне акције не може бити нижа од 100 РСД.
Номинална вредност преференцијалних акција друштва не може бити нижа од номиналне
вредности обичних акција тог друштва.

Тржишна вредност акција јавног АД утврђује се као пондерисана просечна цена
остварена на регулисаном тржишту капитала, односно мултилатералној трговачкој
платформи, у периоду од шест месеци који претходи дану доношења одлуке којом се
утврђује тржишна вредност акција, под условом да је у том периоду остварени обим
промета акцијама те класе на тржишту капитала представљао најмање 0,5% укупног броја
издатих акција те класе, и да је најмање у три месеца тог периода остварени обим промета
износио најмање 0,05% укупног броја издатих акција те класе на месечном нивоу.

Изузетно, тржишна вредност акција јавног АД може се утврдити путем процене.
Емисиона цена је вредност по којој се издају акције и утврђује се одлуком о

издавању акција. Емисиона цена не може бити нижа од тржишне вредности, осим у
случају када се акције издају у поступку јавне понуде у смислу закона којим се уређује
тржиште капитала којом АД постаје јавно АД. Емисиона цена не може бити нижа од
номиналне вредности акције, односно рачуноводствене вредности код акција без
номиналне вредности.

Новчаном казном од 200.000 до 2.000.000 РСД казниће се за привредни преступ
привредно друштво које је јавно АД ако одреди емисиону цену акција или попуст на ту
цену, односно одреди емисиону цену заменљивих обвезница у супротности са законом, са
акционарима који су га основали, у периоду од две године од дана регистрације оснивања,
закључи уговор у супротности са чланом 268. закона; исплаћује акционару дивиденду или
привремену дивиденду у супротности са законом; ако у случају неуспелог повећања
капитала не врати уплаћени, односно унети улог најкасније у року од 15 дана од истека
рока за упис акција.

Када је емисиона цена по којој се издају акције већа од њихове номиналне или
рачуноводствене вредности, разлика између те две вредности представља емисиону
премију.

Акције се могу слободно преносити, осим ако је статутом пренос акција ограничен
правом прече куповине осталих акционара или претходном сагласношћу друштва.

Пренос акција у друштвима која нису јавна АД врши се уговором који се закључује
у писаној форми и оверава у складу са законом којим се уређује овера потписа.

Пренос акција у јавним АД врши се у складу са законом којим се уређује тржиште
капитала.

Права која акционару дају акције одређене класе, осим права гласа, могу се
слободно преносити.

Page 51

Уговор о контроли и управљању је уговор којим друштво поверава управљање и
вођење послова другом друштву. Ако друштва која чине групу са односима
равноправности закључе уговор којим се успоставља управљање на јединствен начин,
такав уговор се не сматра уговором о контроли и управљању. Закључује се у писаној
форми и мора бити одобрен од стране скупштине сваког друштва које га је закључило
најмање трочетвртинском већином гласова присутних акционара, односно од свих ортака,
односно комплементара, ако оснивачким актом није другачије одређено, уз претходно
сачињавање извештаја за скупштину од стране одбора директора, односно надзорног
одбора, у коме се морају навести и финансијски подаци и подаци о пословању друштава с
којима уговор треба да буде закључен и образложење правних и економских разлога за
закључење уговора и његов садржај, укључујући и износ накнаде за управљање, односно
начин њеног одређивања (на исти начин се и мења). Уговор се региструје и не може
ступити на снагу пре дана регистрације. Оглас о закључењу уговора објављује се на
интернет страници регистра привредних субјеката даном регистрације тог уговора, у
трајању од најмање 90 дана од дана објављивања. Закон предвиђа начин раскида уколико
другачије није уговорено. Сматра се да је уговор закључен на неодређено време, а свака
од уговорних страна има право да уговор раскине, обавештењем о раскиду којег је у
обавези да свим осталим уговорним странама достави у писаној форми најмање 30 дана
пре истека пословне године, односно другог уговореног обрачунског периода. Престанак
уговора о контроли и управљању по било ком основу региструје се, и објављује се. Оглас
мора садржати и обавештење повериоцима о њиховом праву да од контролног друштва
захтевају одговарајућу заштиту у погледу наплате својих потраживања према
контролисаном друштву. Контролно друштво има право да даје обавезујућа упутства
зависном друштву о начину вођења послова, руководећи се интересима групе. Ако је за
спровођење одређеног упутства потребна одлука или одобрење одбора директора
контролисаног друштва, односно надзорног одбора, а та одлука или одобрење нису дати у
разумном року, директор, односно извршни одбор контролисаног друштва дужан је да о
томе обавести контролно друштво без одлагања, ако другачије није предвиђено уговором.
Упутство може бити поновљено само уз сагласност одбора директора контролног
друштва, односно надзорног одбора. Директори контролног друштва дужни су да
упутства контролисаном друштву дају с пажњом доброг привредника. Контролно
друштво одговара за штету коју је претрпело контролисано друштво услед поступања по
обавезујућим упутствима. Накнада по основу уговора не може се исплатити ако је
контролисано друштво пословало с губитком, у ком случају накнада за период током којег
је контролисано друштво пословало с губитком може се исплатити у години када је
контролисано друштво остварило добит, иначе се кажњава новчаном казном од 100.000 до
1.000.000 РСД за привредни преступ. На потраживање накнаде не обрачунава се камата.
Још једна новина у закону су одредбе о спољном акционару. СПОЉНИ АКЦИОНАР је
сваки акционар контролисаног друштва који није контролно друштво, нити је акционар
контролног друштва. Уговором о контроли и управљању мора се одредити примерена
накнада по акцији коју је контролно друштво дужно да плаћа спољним акционарима на
годишњем нивоу. Накнада се одређује према процени будуће просечне очекиване
дивиденде по акцији за наредне три пословне године, коју би друштво исплатило када не
би био закључен уговор, а најмање у висини просечне дивиденде по акцији за претходне
три пословне године. За измене или престанак уговора којим се мења накнада мањинским
акционарима неопходна је сагласност тих акционара коју они дају као посебна класа
акција. Уговор мора предвиђати право спољних акционара да своје акције продају
контролном друштву по цени која одговара тржишној вредности акција утврђеној у
складу са чланом 57. закона. Уместо исплате цене, уговором се може предвидети право на
замену акција за акције контролног друштва, у сразмери која је одређена уговором.
Сразмера мора одговарати сразмери у којој би се вршила замена акција контролисаног

Page 52

друштва за акције контролног друштва у случају припајања контролисаног друштва
контролном друштву, у ком случају се може предвидети и доплата у новцу спољним
акционарима, на коју се примењују одредбе о доплати у новцу код статусних промена.
Уговор који не предвиђа ово право или не одређује цену ништав је. Ако уговор престане
да важи, контролно друштво је у обавези да повериоцу контролисаног друштва на његов
писани захтев поднет у року од шест месеци по престанку важности тог уговора пружи
одговарајућу заштиту за наплату његових потраживања која су настала пре регистрације
престанка важности тог уговора. Право на одговарајућу заштиту немају повериоци
контролисаног друштва чија су потраживања обезбеђена или која би у случају стечаја
контролисаног друштва била у првом или другом исплатном реду у смислу закона којим
се уређује стечај. Новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 РСД казниће се за привредни
преступ привредно друштво ако не пружи одговарајућу заштиту повериоцу контролисаног
друштва, пошто му је престало својство контролног друштва.

Заштита спољног акционара од стране суда у ванпарничном поступку подразумева
1) одређивање примерене накнаде (рок три месеца), а ако суд поступајући по захтеву
одреди накнаду у вишем износу од уговорене, контролно друштво има право на раскид
уговора о контроли и управљању у року од три месеца од дана правноснажности одлуке
суда, без отказног рока. 2) одређивање примерене цене, односно сразмере (рок три
месеца)а ако суд по захтеву спољног акционара одреди вишу цену или повољнију
сразмеру за спољне акционаре, друштво је у обавези да одлуку суда одмах по
правноснажности објави на својој интернет страници и да је достави регистру привредних
субјеката ради објављивања на интернет страници тог регистра. Одлука суда обавезује
друштво у односу на све спољне акционаре.

У Делу једанаестом Закон обрађује ОГРАНАК ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И
ПРЕДСТАВНИШТВО СТРАНОГ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА. Овде се може истаћи
још да се по предмету пословања (огранак обавља делатност) разликује и њихов порески
третман и књиговодствена евиденција коју воде. У оба случаја ради се о издвојеним
организационим деловима привредног друштва која немају својство правног лица, па
друштво одговара за обавезе према трећим лицима, оба се образују одлуком друштва, а
закон прописује шта нарочито садржи одлука о оснивању. Огранак домаћег привредног
друштва може бити регистрован, а само изузетно се региструје обавезно, и то ако има
заступника различитог од заступника друштва или је то прописано посебним законом као
услов за обављање делатности, док се огранак страног привредног друштва обавезно
региструје. Оба облика престају одлуком и престанком постојања оснивача, што логично
произилази из околности да нису самостална правна лица. Специфичност у вези са
огранком страног привредног друштва је да је то његов издвојени организациони део
преко кога то друштво обавља делатност у Републици Србији у складу са законом, што не
значи да не може на други начин пословати у Србији.

Similer Documents