Download Mark Aarons, John Loftus - Pacovski Kanali PDF

TitleMark Aarons, John Loftus - Pacovski Kanali
File Size2.3 MB
Total Pages140
Table of Contents
                            Sadržaj
Predgovor
Avet nad Evropom
Biskup Hudal i prvi talas
Francuski špijun u Vatikanu
Udarac koji je uzdrmao Vatikan
Pacovski kanal
	Prvi sveštenik
	Drugi sveštenik
	Treći sveštenik
	Četvrti sveštenik
	Peti sveštenik
	Sveštenikovi putnici
	Šesti sveštenik
Zlatni sveštenik
Vatikanski crni orkestar
Diplomatske obmane
Zaključak
	Austrija
	Sjedinjene Američke Države
	Nemačka
	Velika Britanija
	Vatikan
Izjave zahvalnosti
Fusnote
Preporučujemo:
                        
Document Text Contents
Page 2

Mark Aarons, John Loftus

PACOVSKI KANALI

Page 70

kao "zlatni sveštenik" zato što je upravljao velikim delom ukradenog blaga.10 Pukovnik Džonson je
1945. zaista odvezao ona dva tovara, ali je to bio samo delić Pavelićevog plena.

Četiri stotine kilograma zlata, vrednog milione dolara, i znatna količina strane valute bili su
sakriveni u Volfsbergu, gde se o njima starao bivši ustaški ministar Lovro Sušić. Draganović je ovo
saznao od visokih ustaških zvaničnika za vreme posete Austriji sredinom 1945. godine. Oni su
očigledno bili rešeni da održe izvesnu nezavisnost od Britanaca, od kojih su se bojali da će im
ugrabiti zlato, tako da su zamolili Draganovića da ga sačuva. Sveštenik je očigledno oduševljeno
pristao da im udovolji, pošto je stupio u vezu sa Sušićem i uz njegovu saglasnost poneo u Rim
četrdeset kilograma zlatnih poluga sakrivenih u dva sanduka sa stvarima.11

Nema nikakve sumnje po pitanju Draganovićeve tesne povezanosti s ustaškom hijerarhijom u
ovom tajnom planu za “pranje" novca. Sušić je postavio Draganovića u tročlanu komisiju za
upravljanje blagom. Njegove kolege, bivši ustaški ministar Stjepan Hefer i general žandarmerije
Vilko Pečnikar, takođe su bili visoki oficiri Križara. Pečnikar je bio Pavelićev zet i igrao je posebno
značajnu ulogu u toj terorističkoj mreži. Obaveštajna služba SAD je otkrila da on "održava kontakt s
nekoliko tajnih nacističkih organizacija" i vodi jednu razrađenu obaveštajnu službu koja povezuje
grupe u Austriji i Italiji. Svi ovi ljudi bili su traženi ratni zločinci, ali su izmakli lovačkim zamkama
Zapada uz Draganovićevu pomoć. U ovom ili onom trenutku, svaki od njih se skrivao pod njegovim
okriljem, ili u Svetom Jeronimu ili u nekom drugom mirnom gnezdu pod zaštitom Vatikana.12

Draganovićev blizak saradnik na Pacovskom kanalu, monsinjor Milan Simčić, siguran je da
njegov zaverenički prijatelj nije bio upetljan u operacije Križara. Simčić se sećao raspoloženja koje
je preovlađivalo među ustašama pri kraju rata. Naširoko je vladao optimizam, prema njegovim
rečima, i čvrsto uverenje da će sile Zapada ubrzo pokrenuti jedan nov rat, protiv komunizma, i srušiti
Titovu vlast. Ustaško vrhovno zapovedništvo je smatralo da će njihovo izgnanstvo biti brzo
okončano, i da će se uz pomoć Zapada oni vratiti da stvore novu "nezavisnu" hrvatsku državu.

Prema Simčiću, Križari su bili "idealisti", koji su organizovali terorističku mrežu bez ikakve
pomoći bilo od Draganovića ili od obaveštajaca Zapada, mada je priznavao i da su mnogi od njih
"fanatici".13 Međutim, Draganović je ipak priznao da je bio povezan s vrhovnim zapovedništvom
Križara, mada je nastojao da svede svoju ulogu na najmanju moguću meru.14

Draganović je očajnički nastojao da čitavu krivicu za Križare prenese na Pavelića, koji je, prema
njegovim rečima, organizovao te teroriste dok se skrivao u britanskoj zoni Austrije. Čovek kome je
povereno komandovanje operacijom bio je jedan od poglavnikovih najodanijih slugu, Božidar
Kavran, a pomagao mu je Lovro Sušić, Draganovićev partner u spašavanju ukradenog blaga
skrivenog u Austriji. Sveštenik je priznao da je s Kavranom raspravljao o Križarima na jednom
sastanku u Rimu, ali je uporno tvrdio da Križarima nije bio veza sa Crkvom.15

Tvrdio je da je u pitanju jedan drugi hrvatski fašistički sveštenik, sveštenik Josip Bujanović, koji
je za vreme rata bio ustaški čelnik u varoši Gospiću. Mladi britanski kapetan po imenu Ivlin Vo
(Evelyn Waugh) je istraživao aktivnosti sveštenika Bujanovića u Gospiću, i zaključio da se "za njega
pouzdano navodi da je lično učestvovao u pokolju pravoslavnih seljaka".16 Poput svojih kolega
sveštenika koji su vodili Pacovski kanal, Bujanović je pobegao iz Hrvatske pred komunistima i
postao visoki oficir Križara, pa je radio neposredno pod Kavranom i Sušićem. Kao što je već
razmotreno, Bujanović je organizovao Paveliću put u Argentinu, onda je otišao za njim u Južnu
Ameriku, pre nego što se konačno skrasio u Australiji.

Pošto je potvrdio da je sveštenik Bujanović bio visoki oficir u toj terorističkoj mreži, Draganović
je poricao da je i sam bio uključen u nju. Naprotiv, on je "bio siguran da sveštenik ne treba dabude

Page 71

deo takve jedne revolucionarne organizacije", i nedvosmisleno je tvrdio da je ostao van Križara. U
stvari, odlučno je tvrdio da je odvraćao druge od učestvovanja u tako opasnim operacijama. Njegov
stari prijatelj, monsinjor Simčić, u potpunosti je podržao Draganovića po ovom pitanju.17

Međutim, u traganju za Pavelićevim blagom Gauen je otkrio da je uloga Crkve u akcijama Križara
sezala mnogo dalje od sveštenika Bujanovića. U stvari, oficir Kontraobaveštajnog korpusa je najzad
sastavio još jednu slagalicu koja je čitave dve prethodne godine zbunjivala i mučila obaveštajnu
mrežu SAD. Njegove kolege iz CIC u Austriji su stavile Križare pod tesnu prismotru odmah po
završetku rata, uhapsivši neke od visokih čelnika. Brzo su ustanovili da su ustaše u povlačenju "već
uključile Rimokatoličku crkvu u svoju borbu". Kao što je već izloženo, ovo je ostvareno 25. juna
1945. godine, kada je održan sastanak s "papskom misijom u Salcburgu".

Papi je bilo upućeno jedno pismo, u kom je izložen plan ustaša da stvore ili novu hrvatsku državu
ili neki vid podunavske konfederacije. Da bi poduprli svoj zahtev da im se pomogne, dokazivali su
da je Hrvatska bastion u borbi protiv velike "srpske države" (tj. Jugoslavije), koja je "oružje za
osvajanje Balkana u rukama Rusije".18 Postoji veoma mnogo dokaza da je Vatikan pozitivno uzvraćao
na ovakve pristupe. Jedan oficir britanske obaveštajne službe je nedavno potvrdio da su Križari imali
izuzetno snažne veze s Vatikanom.

Taj oficir je radio na antikomunističkim operacijama u Italiji posle rata i bio je siguran da je tada
Crkva bila veza visokim italijanskim političarima i činovnicima koji su pomagali terorističke
operacije Križara. U histeričnom stanju u prvim godinama hladnog rata Vatikan je video Hrvatsku kao
svoje uporište na Balkanu.19

Američki obaveštajci su zabeležili da ustaše "primaju veliku pomoć od Katoličke crkve od
završetka rata".20 Jedan od njihovih glavnih pomagača iz krugova Crkve bio je nadbiskup Andreas
Roraher (Andreas Rohracher) iz Salcburga. Prema svedočenju Ljuba Miloša na "pozorišnom"
suđenju Križarima, Roraher je stavio Crkvu na raspolaganje Intermarijumovoj podunavskoj
konfederaciji.

Na Roraherovu inicijativu, biskup Klagenfurta je sazvao sastanak na kom je trebalo da se razmotri
uvođenje katoličkih zemalja Srednje Evrope u ovu konfederaciju. Osim Rorahera i klagenfurtskog
biskupa, sastanku su prisustvovali biskupi Gregorij Rožman iz Ljubljane i Ivan Šarić iz Sarajeva.
Dvojica velikodostojnika bili su oduševljeni saradnici nacista, uz napomenu obaveštajne službe SAD
da je biskup Šarić bio "'dželat’ kog su upamtili Srbi u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini pod ustaškim
režimom za vreme rata".21

I nadbiskup Roraher je intervenisao u korist ustaša kod savezničkih vlasti u Austriji, "da bi stvorio
povoljan utisak" u pripremama za njihovu ponudu da se "stave na raspolaganje pod anglo-američkom
komandom". Italijani su juna 1945. pribavili pouzdana obaveštenja da su Britanci smesta prihvatili
ovu ponudu. Informacija je, ni manje ni više, stigla od Iva Omrčanina, bliskog kolege sveštenika
Draganovića u Pacovskim kanalima. Prema italijanskom izveštaju, Omrčanin im je ispričao da se
Pavelić i njegovi najbliži saradnici redovno sastaju sa "simpatizerskim elementima iz britanskih
snaga, koji plaćaju za reorganizaciju i sjedinjavanja ustaša kako bi ih konačno poslali protiv Tita".22

Jedan drugi italijanski izveštaj je napominjao da te aktivnosti imaju za cilj "da sruše Titovu vlast u
Jugoslaviji". Američka obaveštajna služba je priznala da njihovi britanski saveznici koordiniraju
operacije u Austriji. Gauen je ustanovio da je avgusta 1946. "znatan broj letaka i brošura bacan na
teritoriju Hrvatske iz aviona, očigledno iz britanske zone Austrije. Takvi tekstovi, s Pavelićevim
potpisom... objavljivali su da će se neumorno ratovanje nastaviti sve do trenutka kad zauvek uklonjen
bude ili Tito ili Pavelić". A ovaj poslednji će svakako biti pobednik u toj "borbi na život i smrt".23

Page 139

Biskup Ivan Bučko, izbavitelj ukrajinske SS divizije "Galicija".
Bučko je tesno sarađivao sa sveštenikom Draganovićem na krijumčarenju nacističkih begunaca, a
imao je, takođe, uticajne veze sa visokim pripadnicima vatikanske administracije, uključujući tu i
samog papu Pija XII.

Ukrajinski dobrovoljci za SS diviziju
"Galicija" na paradi u toku rata. Iako je nadbiskup Šepticki iz Unijatske (katoličke) crkve privatno
denuncirao naciste papi Piju XII, blagoslovio je SS dobrovoljce, od kojih su mnogi prethodno
počinili ratne zločine služeći u pomoćnim policijskim jedinicama.

Page 140

Preporučujemo:

Hitlerov papa, Džon Kornvel
Stepinac - nadbiskup genocida, Marko Aurelio Riveli
Vatikanske ubice - ispovest bivšeg jezuite, dr Alberto rivera
Tajna istorija jezuita, Edmon Paris
Vavilonska misterijska religija - ideologija otpalog hrisćanstva, Ralf Vudrou
Ko vlada svetom, dr Miroljub Petrović
Skrivene tajne masonerije, dr Keti Barns

Distribucija: BiH 065-415-765, Srbija: 064-089-6937

Similer Documents