Download NARODNA PDF

TitleNARODNA
File Size169.0 KB
Total Pages20
Table of Contents
                            VUKOVA PODELA
                        
Document Text Contents
Page 1

1.FORMIRANJE POJMA „NARODNA KNJIŽEVNOST“ U ROMANTIZMU

Od epoh srpskog romantizma i pojave zbirke Vuka Karadžića postaju veoma
rasprostranjeni pojmovi: „narodna pesma“, „narodna pripovetka“ i „narodna poslovica“.
Vuk nije pojedinačne oblike objedinio nazivom narodna književnost, ali je „pjesme,
zagonetke, pripovjesti“ i pripovetke označio kao „narodno knjižestvo“. Termin široko
obuhvata dela koja su se kroz narod prenosila, a imaju i književnu istorijsku opravdanost,
tim pre što se najduže primenjivao u nauci. U pojedinim sredinama odrednicom
„narodna“ se označava nacionalna literatura.

2.OSTALI TERMINI (USMENA KNJIŽ., USMENA TRAD., KNJIŽ. NA NARODNU)

Usmena književnost upućuje na bitno svojstvo usmenog postojanja, trajanja i prenošenja
dela. Obuhvataju se i ostala bitna stilska obeležja onih dela koja pojedinac usmeno, u
neposrednoj improvizaciji, stvara pred publikom. Sam spoj pojmova „usmeno“ i
„književnost“ povezuje pojmove koji se isključuju, pa se termin „usmena književnost“
posmatra kao oksimoron.
Naziv folklor je prvi upotrebio Vilijem Džon Toms, obuhvatajući narodne navike,
običaje, obrede, verovanja, balade, poslovice. U našoj naučnoj literaturi, prvi je Tihomir
Đorđević upotrebio termine „folklor“ i „folkloristika“. Objavio je i članak „Srpski
folklor“, gde je naglasio koji su zadaci ove nauke koja treba da prouči narod, njegove
osobine, način života, njegove poglede na svet, njegovu poeziju, pravo, medicinu,
filozofiju itd. Oba termina upotrebljavala su se dvojako. Folklor i folkloristika označavali
su i predmet istraživanja i naučnu oblast. Pojam se ili sužavao na područje usmene
književnosti ili se odnosio na široko svedenu tradiciju u koju spadaju: materijalna kultura,
kultura pokreta i igre, folklor ideja, umetnost reči. U terminu „folklor“ objedinjeno je
dosta disciplina i zato je nepodesan za označavanje tek jednog elementa narodne duhovne
kulture. Takođe, počiva na kolektivnoj koncepciji usmene/narodne književnosti koja
zanemaruje udeo talentovanog pojedinca/stvaraoca.
Od ostalih termina koji se upotrebljavaju može se pomenuti još pučka i narodska
književnost, i te odrednice se odnose na literarna dela na prelazu usmene i pisane
književnosti i stvaralaštvo „na narodnu“. Ovim prelaznim kategorijama takođe se teže
utvrđuje aktor, ali i u slučajevima kada autorstvo nije sporno, tražilo je oponašanje
usmenog stvaralaštva.

3.UŽA I ŠIRA, STARIJA I NOVIJA SHVATANJA POJMA „FOLKLOR“

U suštini folklor obuhvata mnoge oblasti. Termin jednostavni oblici primenjuje se samo
na određene forme u usmenom stvaralaštvu. Novije shvatanje folklora jeste da je on
savremen, neograničen starinom i da kao svaka umetnička komunikacija postoji u malim
grupama. Uže posmatrano, samo u okvirima usmene književnosti, svojim istraživanjima
Andre Joles je obuhvatio: legendu, sagu, mit, zagonetku, izreku, kazus, memorabile,
bajku i vic. Prema Dandesu folk je svaka grupa ljudi koja ima bar jedan zajednički faktor.
Folklor se danas umetnički održava kroz vreme, kroz savremene publike u vidu

Page 11

25. KAKVU ULOGU IMAJU INICIJALNE I FINALNE FORMULE?

Incijalne:
Pripremaju kolektiv za priču koja sledi, može da najavi motive I imaju ulogu:
-određenja žanra
-imenovanje junaka, vreme, proctor, pa I pozicija samog pripovedača

Finalne:
Nalaze se na kraju dela I izvode slušaoca iz radnje, zatvraju pripovedanje, uspostavljaju
celovitost priče I potvrđuju svojstva odabranog žanra:
-zaokružuju tekst
-kontaktnost
-koherentnost

26.NAVEDITE SADRŽINSKE OBLIKE FORMULATIVNOSTI

Elementi sadržinskog nivoa formulativnosti su motivi, sklopovi motiva, varijante,
tipski likovi, opisi I etičke norme. U svojoj široj koncepciji motiv se shvata kao
tematsko jedinstvo ili pripovedna jedinica koja u raznim usmenim delima (u tradiciji
raznih naroda) ostaje celovita, a užem smislu kao najsitniji nedeljiv element
tradicionalnog fonda. Dele se na motive vezane za nosioca radnje, usmerene na
jednočlana zbivanja i pozadinske motive koji prikazuju kulturne i etičke, uglavnom
stabilne, segmente. Vladimir Prop je izučavajući ruske bajke odredio motiv kao
najjednostavniju jedinicu pripovedanja i izdvojio 31 funkciju pomoću kojih se izražavaju
sve vrste avantura. Motivi kao deo narativne gramatike imaju razne uloge: mogu biti
dinamički, uvodni, statički (koji su važni u skupinama predanja). Skupovi motiva
konstituišu fabulu, a kada se ona konkretizuje uspostavlja se siže posebno sklopljene
varijante (način predstavljanja uzajamno povezanih događaja i motiva). Tipski likovi
(npr. vila, najmlađe dete) imaju opštepoznate osobine, prirodu, fizički izgled pa i
motivaciju postupaka i time se lako uklapaju u složenije mikrostrukture. Nisu samo
junaci i mitski likovi tipizirani već i biljke i životinje (npr. bosiljku se pripisuju moć
isceljenja i metamorfoze dok su u basnama određene karakteristike trajno pripisane
nekim životinjama). Svaka tipizacija ima korene u arhaičnim slojevima tradicije pa čak i
u kosmogonijskim mitovima. Formulativna deskripcija je često hiberbolična (buzdovan,
sablja, katalozi svadbenih darova, junački stas i odelo, epski megdani, susret prijatelja, u
lirskoj poeziji lepota devojke). Opisi usporavaju radnju i nagoveštavaju obrt i povezani su
sa svim stilskim figurama, od epiteta do slovenske antiteze. Opisima prirode se izražavaju
emocije i duševna stanja (pastoralna idila), a u proznim oblicima opisi doprinose
dokazivanju istinitosti. Etičke norme obuhvataju običaje, verovanja, religijske i
društvene konvencije. U katalogu grehova nalaze se nepoštovanje roditelja , kumstva,
pobratimstva. Formule kao što su zakletve, blagoslovi i kletve zajedničke su i za lirske i
za epske pesme.

Similer Documents