Download Opsta patologija.doc PDF

TitleOpsta patologija.doc
File Size407.9 KB
Total Pages32
Table of Contents
                            Apoptoza -apoptosis
	Apoptoza je programirana smrt ćelije.
	Eliminacijom neželjenih ćeljskih elemenata održava se  normalna gustina ćelijske populacije.
	Apoptoza se javlja u fiziološkim stanjima
	1. Za vreme embriogeneze (oblikovanje tkiva i organa kod embriona)
	2. U hormon zavisnim tkivima (propadanje endometrijuma za vreme menstrualnog cilusa)
	3. U timusu (involucija timusa)
	4. U toku sazrevanja T i B limfocita
	5. U toku hematopoeze
Apoptoza u patološkim stanjima
	1. Atrofija prostate posle kastracije
	2. U parenhimatoznim organima posle podvezivanja ili opstrukcije njihovih izvodnih kanala (atrofija pankreasa, bubrega)
	3. Smrt ciljnih ćelija (inficiranim virusom, tumorskih ćelija)
	4. Oštećenje ćelija kod virusnog hepatitisa (Councilmanova telašca)
	5. U završnoj fazi akutnog zapaljenja uklanjanje granulocita se vrši apoptozom.
	6. Radijacija i citostatici mogu izazvati apoptozu senzitivnih ćelija.
Morfologija apoptoze
	1. Kondenzacija hromatina i fragmentacija DNK u deliće veličine nukleozoma
	2. Promena oblika i veličine ćelije –smežuravanje ćelije i zgušnjavanje hromatina.
	3. Formiranje mehurastih izbočenja na površini i nastajanje apoptotičnih telašaca.
	4. Fagocitoza apoptotičnih telašaca od strane okolnih makrofaga.
	5. Apoptoza zahvata pojedinačne ćelije ili malu grupu ćelija.
	6. Na običnom mikroskopu apoptotična ćelija je okrugla ili ovalna sa vrlo acidofilnom citoplazmom i fragmetnima jedra bazofilnog izgleda.
	7. Oko apoptotične ćelije se obično vidi prazan prostor (halo).
	8. Apoptoza ne izaziva zapaljensku reakciju.
Biohemijska osnova apoptoze
	1. Aktivacija enzima (endonukleaza, transglutaminaza).
	2. Endonukleaza cepa DNK izmedju nukleozoma.
	3. Tranglutaminaza dovodi do promene oblika i veličine ćelije.
	4. Aktivirani geni imaju ulogu u ovom procesu.
Glikogenoze
	Glikogenoze su genetska obljenja koja se karkaterišu abnormalnim taloženjem glikogena u tkivima zbog deficita enzima.
	Glikogen se najčešće deponuje u:
	-srcu
	-skeletnim mišićima
	-jetri
	-bubrezima
	1. Glikogen se difuzno deponuje u citoplazmi (osim u tipu II)
	2. U Tipu II glikogenoze glikogen se taloži u lizozomima.
Glikogenoze
	Tip I glikogenoze (Morbus von Gierke)
	Hepatociti i epitelne ćelije bubrežnih kanalića ne mogu da iz deponovanog glikogena stvore glukozu zbog defekta glukozo-6-fosfataze. Nagomilava se glukoza-6-fosfat.
	Manifestacije: kod odojčadi hepatomegalija, hipoglikemija, konvulzije.
	Makro: jetra i bubrezi su uvećani i smedje boje.
	Histo: hepatociti i epitelne ćelije tubula sadrže glikogen u citoplazmi i jedru pa izgledaju kao biljne ćelije.
	Tip II (Morbus Pompe)
	Nedostatak enzima alfa glukozidaze.
	Infantilni oblik: Glikogen se taloži u lizozomima hepatocita, srca, skeletnih mišića, CNS-a, limfocita.
	Posledice: slabost mišića, kardiomegalija, srčana insuficijencija i smrt.
	Oblik kod odraslih- samo slabost skeletnih mišića.
	Tip III (Morbus Cori)
	Nedostatak enzima amilo glikozidaze.
	Kardiomegalija, hepatomegalija sa nakupinama glikogena u citoplazmi hepatocita i kardiomiocita.
	Slabost mišića, srčana insuficijencija, fibroza jetre, infekcije.
	Tip IV (Morbus Andresen)
	Zbog nedostatak enzima grananja dolazi do nagomilavanja glikogena u jetri, srcu, skeletnim mišićima i mozgu.
	Ciroza i portna hipertenzija u ranom uzrastu.
	Tip V (Morbus McArdle)
	Postoji defekt mišićne fosforilaze.
	Slabost i bolovi u mišićima.
	Retko rabdomioliza sa mioglobinurijom i akutnom bubrežnom insuficijencijom.
HIJALINOZA- Hyalinosis
	Hijalinoza predstavlja deponovanje hijalina u ćelijama i vanćelijskom prostoru.
	Hijalin je deskriptivan pojam i označava mikroskopski homogenu, bestrukturnu, eozinofilnu supstancu.
	Hijalin se sastoji uglavnom od proteina, ali ima i masti i ugljene hidrate.
	1. Intracelularni hijalin
	2. Ekstracelularni hijalin
	-Intracelularni hijalin se nalazi pretežno u epitelnim ćelijama (zbog oštećenja ili povećane funkcije ćelije).
Intracelularni hijalin
	1. Mallory-jev hijalin: predstavlja prekeratinske intermedijerne filamente, a nalazi se u hepatocitima kod alkoholičara.
	2. Councilmanova telašca: su okrugle, crvene globule u jetri i predstavljaju apoptotične hepatocite. Javljaju se kod virusnog hepatitisa.
	3. Hijaline kapi: u epitelnim ćelijama proksimalnih kanalića bubrega su depono-vani proteini.
	Nastaju zbog povećane propustljivosti proteina kroz oštećene glomerule u nefrotskom sindromu. Lizozomi ne  mogu razgraditi povećane količine proteina koji se nakupljaju u vidu hijalinih kapi.
	4. Russel-ova telašca: depoziri imunoglo-bulina u citoplazmi plazma ćelija.
	Hijaline globule u citoplazmi plazma ćelija.
	5. Virusne inkluzije:
	Intracitoplazmatske i intranuklearne inkluzije u vidu unutarćelijskog hijalina.
	6. Zenker-ova voštana degeneracija poprečnoprugastih mišića:
	Ovo je ograničena nekroza sarkoplazme mišića.
	Nekroza ima hijalini izgled, a nastaje u dijafragmi zbog dejstva bakterijskih toksina i posledičnog nagomilavnaja mlečne kiseline u ćeliji.
Ekstracelularni hijalin
	Nalazi se u:
	1. Preformiranim prostorima (hijalini trombi, hijaline membrane u plućima, hijalini bubrežni cilindri)
	2. U krvnim sudovima (vaskularni hijalin)
	3. U vezivnom tkivu (vezivno-tkivni hijalin)
	4. U glomerulima
	1. Hijalini trombi nastaju isušivanjem tromba u krvnim sudovima kada izostaje njihova dezintegracija ili organizacija.
	A. Parijetalni makrotrombi (na mestu ateroskleroze aorte).
	B. Hijalini mikrotrombi u lumenu kapilara i arteriola (DIK). Sastoje se od trombocita i fibrina.
	2.Plućne hijaline membrane: homogene, eozinofilne trakaste naslage na zidovima alveola.
	Hipoksijsko oštećenje kapilara pluća.
	Sastoje se od fibrina i razorenog alveolarnog epitela.
	Kod novorodjenčadi zbog nedostataka surfaktnata i kod odrslih -ARDS.
	3. Hijalini cilindri:
	Sastoje se od precipitiranih belančevina primarne mokraće, a stvaraju se u lumenu tubula bubrega.
	4. Vaskularni hijalin:
	U zidu malih arterija i arteriola što vodi do hijalinog, staklastog zadebljanja njihovog zida i suženja lumena.
	Sastoji se od precipitiranih proteina plazme.
	Javlja se kod starih osoba u slezini ili sistemskoj hipertenziji i diabetsu.
	5. Vezivno-tkivni hijalin:
	Kolageno vezivo u ožiljcima je sklono hijalinizaciji.
	Vezivno-tkivni hijalin se nalzi i na seroznim membranama (pleura, kapsula slezine i jetre- nepoznate etiologije) i u tumorima (leimiomi materice).
	6. Hijalinoza glomerula:
	Zbog hroničnog oštećenja glomerula dolazi do njihovog pretvaranja u amorfnu eozinofilnu masu.
	Hijalin se sastoji od plazma proteina, materijala bazalne membrane i mezangijskog matriksa.
INTRACELULARNA AKUMULACIJA
	U uslovima subletalnog oštećenja, ćelije akumuliraju različite supstance u nenormalnim količinama.
	Intracelularne akumulacije su obično reverzibilne prirode.
	Nagomilane materije mogu biti endogene (masti, glikogen, melanin, bilirubin) i egzogene (pigmenti, teški metali).
	Materije se nagomilavaju u ćeliji kada njihova količina prevazidje sposobnost lizozoma da ih razgrade.
	Posledica je povećanje mase i konzistencije organa sa oštećenjem i ponekad smrću ćelije.
	Nagomilavanje raznih materija u ćeliji može biti i posledica genetskih defekata (nedostatak enzima ili njihova smanjena aktivnost).
	Intracelularne akumulacije nastaju:
	1. U normalnoj ćeliji, kod povećanog priliva nekih supstanci, tako da to prevazilazi metabolički kapacitet ćelije.
	2. U ćeliji koja ima poremećenu funkciju tako da ćelija ne može da metraboliše inače normalan priliv supstanci.
	Od vrste štetnog faktora zavisi da li će intracelualrna akumulacija biti reverzibilna ili ne.
	Ova funkcionalno-morfološka oštećenja ćelije se nazivaju i degeneracijama.
Akumulacija vode
	Poremećaj metabolizma vode u ćelije se manifeastuje kao intracelualrno nakupljanje vode što se označava kao:
	1 vakuolno bubrenje ćelije i
	2. hidropsno bubrenje ćelije.
Vakuolno bubrenje ćelije
	Akumulacija vode u ćeliji je prvi znak oštećenja ćelije.
	Mehanizmi oštećenja ćelije:
	1. Sniženje oksidativnih procesa sa sniženjem ATP-a
	2. Oštećenje ćelijskih membrana
Hidropsno bubrenje
	1. Transparentna, svetla citoplazma
	2. Nejasna ćelijska membrana
	3. Gubitak jedra (smrt ćelije)-”hidropsna nekroza”.
Akumulacija lipida
	1. Poremećaj metabolizma neutralnih masti- a. masna promena (steatosis)
	b. lipomatoza (lipomatosis).
	2. Genetsaki uslovljen nedostatak enzima koji razgradjuju masti – lipidoze (lipidosis).
Masna promena
	Sinonimi: Masna promena, masna metamorfoza, masna transformacija, steatoza.
	Masna promena podrazumeva abnormalno nakupljanje neutralnih masti i citoplazmi ćelija koje normalno ne sadrže masti.
	1. Posledica poremećaja funkcije ćelije da odstrani normalnu količinu masti
	2. Posledica nagomilavnaja abnormalno velikih količina masti u neoštećenoj ćeliji
Masna promena jetre
	Steatoza jetre (Steatosis hepatis) podrazumeva abnormalno nakupljanje neutralnih masti  u hepatocitima. Uzroci:
	-alkoholizam
	-jaka hipoksija
	-proteinska malnutricija
	-hepatotoksini
	-gojaznost
	-diabetes mellitus
	-gladovanje
Patogeneza
	1. Povećano dopremanje slobodnih masnih kiselina u jetru
	2. Povišena sinteza SM kiselina iz acetata
	3. Smanjena oksidacija masnih kiselina
	4. Povećano zadržavanje triglicerida  zbog nedostatka apoproteina (neophodan za njihovo izlučivanje iz hepatocita u cirkulaciju).
	1. Povećano dopremanje SM kiselina u hepatocite:
	-gojazne osobe sa prekomernim unosom masti
	- gladovanje (lipoliza u masnim depoima pa masne kiseline u višku stižu u jetru)
	-isti mehanizam pod dejstvom adrenalina, somatotropnog hormona i kortikostroida.
	2. Povišena sinteza
	3. smanjena oskidacija masnih kiselina dovode do povišene esterifikacije u trigliceride:
	-kod izražene hipoksije hepatocita
	4. Nedostatak apoproteina (onemogućava normalno izlučivanje triglicerida iz hepatocita u cirkulaciju):
	-hepatotoksini (alkohol, ugljinik tetra-hlorid, fosfor, toksini gljiva) smanjuju sintezu apoproteina.
	-deficit proteina (gladovanje, malapsorpci-oni sindrom, kvašiorkor) smanjuje sint. APP
Masna promena jetre
	1. Najčešće reverzibilna promena
	2. Ne izaziva bitne funkcionalne poremećaje
	3. Smrt hepatocita može nastati kod dejstva hepatotoksina (alkohol, ugljen tetrahlorid) i masne promene jetre u trudnoći.
	Makro: jetra je uvećana, meke konzistencije, žućkaste boje na preseku.
histologija
	1. Sitnokapljičasta-mikrovezikularna (sitne vakuole oko jedra u početnom stadijumu) uglavcnom kod akutnih hepatotoksičnih oštećenja
	2. Krupnokapljičasta-makrovezikularna masna promena (spajanje mikrovezikula u veliku vakuolu koja potiskuje jedro na periferiju). Hepatocit podseća na masnu ćeliju,  kod alkoholizma i hipoksije.
	Često se obe promene nalaze istovremeno u jetri.
	Masna jetra:
	1. Zonalna (u jednom delu lobulusa)
	2. Difuzna (svi hepatociti zahvaćeni promenom)
	3. Hipoksija: Promene u centrolobularnoj zoni
	4. Hepatotoksini: promene na periferiji lobulusa
Masna promena miokarda
	Masne kapljice su rasporedjene u redovima izmedju miofibrila u srčanom i skletnom mišiću.
	1. Tigrasto srce (mast se distribuira u mišićnim vlaknima oko venskih kapilara).
	a. Hronična izražena hipoksija (anemija, hipoksemija).
	b. Hronična proteinska malnutricija
	2. Difuzna masna promena (mast se distribuira u svim miocitima) –kod difterijskog miokarditisa.
Masna promena bubrega
	Deponovanje masti u ćelijama kanalića:
	1. Pri povećanoj reapsorpciji masti (enormni prolazak lipida kroz oštećene glomerule kod glomerulonefritisa)
	2. Teška hipoksija
	Makroskop:
	-bubreg uvećan, meke konzistencije, žute kore.
	Histologija:
	-kapljice masti u tubularnom epitelu.
Resorptivna masna promena posle fagocitoze
	RMP posle fagocitoze podrazumeva nakupljanje
	-lipida
	-holesterola
	-estara holesterola
	u makrofagima posle fagocitoze.
	Masno promenjeni makrofagi se nazivaju:
	-lipofagi
	-pseudoksantomske ćelije
	-ksantomske ćelije
	-penušave ćelije
	Makrofagi imaju svetlu obilnu citoplazmu koja je ispunjena sitnim lipidnim vakuolama
Resorptivna masna promena posle fagocitoze
	1. Nekroza i apsces
	2. Ateroskleroza
	3. Holesteroloza žučne kese
	4. Ksantom (xanthoma) i ksantelazma (xanthelasma)
Resorptivna masna promena usled fagocitoze- nekroza i apsces
	1. Iz membrana nekrotičnih ćelija se osloba-djaju masti koje fagocituju makrofagi pretvarajući se u lipofage.
	2. Masti se oslobadjaju i iz nekrotičnih neutrofila u području apscesa.
	Lipofagi ostaju vitalni i nagomilavaju se u ivičnom pojasu nekroze i apscesa.
	3. U okolini infarkta mozga, mikroglija fagocituje mast iz nekrotičnog moždanog tkiva (mijelina). Nastaju “zrnaste” glija ćelije.
	4. U nekrozi masnog tkiva, makrofagi se transformišu u lipofage posle fagocitoze oslobodjene masti. Lipofagi se redjaju oko nekroze formirajući lipogranulom (dojka).
Resorptivna masna promena usled fagocitoze- ateroskleroza
	Aterosklerotska ploča u intimi aorte i arterija: masna transformacija makrofaga  i glatkih mišićnih ćelija posle fagocitoze holesterola i holestreinskih estara.
Resorptivna masna promena usled fagocitoze-holesteroloza
	Holesteroloza žučne kese pretstavlja nagomilavanje makrofaga koji su fagocitovali holesterin u sluznici žučne kese.
	Uzrok promene je nepoznat.
Resorptivna masna promena usled fagocitoze- ksantom
	Ksantomi su nakupine makrofaga koji su fagocitovali holestol i estre holesterola.
	Nalaze se u koži i tetivama (posledica fagocitoze holesterola u okviru hiperlipoproteinemije).
	Hiperlipoproteinemija: a. Urodjena, b. Stečena (dijabetes, gojaznoist, nefrotski sindrom).
	Lokalizacija ksantoma:
	-ekstenzorne strane ekstremiteta
	-laktovi
	-ledja
	-prsti
	-dlanovi
	Ksantomi lokalizovani u predelu oka kod primarne hiperlipoproteinemije- zovu se ksantelazme.
Lipomatoza
	Lipomatoza ili masna infiltracija predstavlja umnožavanje već postojećeg masnog tkiva, ili masnu transformaciju vezivno-tkivnih ćelija u intersticijumu organa.
	Lipomatoza može birti:
	1. Generalizovana (opšta gojaznost)
	2. Lokalizovana (izolovana)
Lipomatoza
	1. Gojaznost se karakteriše uvećanjem masnog tkiva  u postojećim masnim depoima.
	2. Lokalizovana masna infiltracija nastaje pretvaranjem nediferentovanih mezenhi-mnih ćelija intersticijuma u masne ćelije.
	Lokalizovana masna infiltracija se odvija kao normalna pojava posle fiziološke atrofije parenhima (atrofija timusa i koštane srži cevastih kostiju).
	Lipomatoza prisutna u pankreasu, pljuvačnim žlezdama i limfnim čvorovima, a bez funkcionalnih poremećaja.
	Masna infiltracija miokarda desne komore se nalazi u sklopu opšte gojaznosti.
	Umnoženo masno tkivo epikarda se proteže i u miokard.
	Vlakna miokarda se raslojavaju (masna infiltracija).
	Nema funkcionalnih poremećaja.
Lipidoze
	Lipidoze (dislipidoze, sfingomijeloze) su urodjena metabolička oboljenja nastala zbog enzimskih defekata u razgradjni molekula masti koje se zbog toga progresivno talože u ćeliji.
	Nerazgradjene masti se nagomilavaju u lizozomima, koji se zbog toga uvećavaju, oštećuju funkciju ćelije i vode ćeliju u smrt.
	To su genetske bolesti lizozomalnih nakupljanja koje se nasledjuju autozomno recesivno.
	1. Gošeova bolest
	2. Niman-Pikova bolest
	3. Tej-Saksova bolest
M Gaucher- glukozilceramidlipidoza
	1. Mutacija gena koji kontrolišu sintezu enzima glukocerebrozidaze.
	2. Smanjene koncentracije enzima dovode do Tipa I bolesti (adultni oblik)
	3. Potpuni nedostatak enzima dovodi do Tipa II bolesti (infantilni akutni cerebralni oblik)
	Zbog nedostatka (ili smanjene količine) enzima, glukocerebrozidi se ne razlažu, već se nakupljaju u makrofagima organa mononuklearno-fagocitnog sistema.
	Glukocerebrozidi normalno nastaju iz ćelijskih membrana starih eritrocita i leukocita.
	1. Adultni tip- masivno nakupljanje makro-faga koji su natovareni glukocerebrozidima, i to u:
	-jetri
	-slezini
	-kosnoj srži
	-limfnim čvorovima i Pajerovim pločama
	-plućima i endokrinim žlezdama
	Ovi makrofagi se nazivaju Gošeove ćelije.
	-citoplazma u vidu zgužvanog papira
	Kosna srž: frakture i deformiteti kosti
	Slezina: splenomegalija sa pancitopenijom ili trombocitopenijom
	Pacijenti imaju rlativno normalan životni vek, a simptomi se manifestuju u odraslom dobu.
	2. Infantilni akutni neuronopatski oblik (tip II)- se karakteriše destrukcijom neurona što dovodi do smrti u ranom dečijem dobu.
	U neuronima se NE NAKUPLJAJU cere-brozidi, ali neuroni izumiru iz nepoznatih razloga.
	3. Juvenilni tip bolesti- kombinacija tipa I i II. Hepatosplenomegalija sa oštećenjem CNS-a i smrću u ranom odraslom dobu.
Morbus Niemann-Pick
	Pikova bolest ili sfingomijelinlipidoza se karkateriše nakupljanjem sfingomijelina u monouklearno-fagocitnom sistemu i u parenhimskim ćelijama zbog nedostatka enzima sfingomijelinaze.
	Sfingomijelni je sastavni deo ćelijskih membrana.
	Tip A (neuronopatski) i Tip B bolesti.
	Tip A bolesti:
	Masivno deponovanje sfingomijelina u mozgu (neuroni i glija ćelije), kao i u visceralnim organima.
	Makro: kora mozga je mekša, a bela supstanca vrlo čvrsta.
	Histo: neuroni i glija ćelije su uvećane, morsko-plave citoplazme sa vakuolama (vakuole su lizozomi).
	Vakuolizovani neuroni propadaju dovodeći do psihomotornih pormećaja i smrtnog ishoda u dečjem dobu.
	Visceralne lezije kod Tipa A:
	-hepatosplenomegalija, limfadenomegalija, žuti čvorovi u koži, promene u plućima, Git.
	Tip B bolesti se karakteriše visceralnim lezijama, ali bez promena u mozgu.
	Bolesnici obično dožive odraslo doba.
Morbus Tay-Sachs
	Karakteriše se nakupljanjem gangliozida u centralnom i perifernom nervnom sistemu.
	Nedostatak enzima heksozoaminidaze.
	Dolazi do nagomilavanja gangliozida u mozgu i perifernom nervnom sistemu, ali i u srcu, jetri i slezini.
	Makro: u početku mozak uvećan, kasnije se smanjuje.
	Histo: neuroni uvećani, vakuolizovane citoplazme.
	Vremenom neuroni propadaju, javlja se glioza i mozak se smanjuje.
	Retina: gubitak neurona u retini sa njenim istanjenjem. Providi se horioidea (chery red spot).
	Nastupaju motorni poremećaji, slepilo i demencija- familijarna amaurotična idiopatija.
Nekroza -Necrosis
	Nekroza je smrt ćelije nastala delovanjem patogenog agensa u živom organizmu.
Uzroci nekroze
	1. Poremećaj cirkulacije krvi-
	A. Anemija (nedovoljan priliv arterijske krvi u tkivo)
	B. Ishemija (prekid arterijske cirkulacije)
	C. Hipoksija i anoksija (nedostatak kiseonika)
	2. Fizički agensi (trauma, toplota, hladnoća, zračenje)
	3. Hemijaski agensi (egzogeni i endogeni
	4. Biološki agensi (dejstvo patogenih mikroorganizama)
Procesi koji dovode do nekrotičnih promena
	1. Enzimska digestija ćelija
	2. Denaturacija proteina
	Ad 1. Autoliza i heteroliza (a. enzimi iz sopstvene ćelije; b. enzimi iz NG i MK). Ćelija se rastvori i pretvori u tečno stanje –kolikvaciona ili litička nekroza.
	Ad 2. Denaturacija i koagulacija proteina sa gubitkom vode- koagulaciona nekroza.
Morfološki znaci nekroze
	1. Zgrudvavanje hromatina
	2. Karioreksija, kariopiknoza, karioliza jedra
	3. Ćelija je acidofilnija
	4. Posle digestije organela od strane enzima, javljaju se vakuole u ćeliji.
	4. Ponekad kalcifikacija mrtve ćelije.
Morfološke forme nekroze
	1. Koagulaciona
	2. Kolikvaciona
	3. Kazeozna
	4. Enzimska nekroza masnog tkiva
	5. Fibrinoidna nekroza
	6. Gangrenozna nekroza
Koagulaciona nekroza- necrosis coagulationis
	Posledica nagle i teške ishemije tkiva.
	Denaturacija zahvata i strukturne i enzimske proteine (zaustavlja se proteoliza ćelija).
	Ovo je karakteristika hipoksične smrti osim u mozgu.
	Po ovom tipu se odvija infarkt: srca, jetre, bubrega, slezine.
Makroskop
	Područje
	1. jasno ograničeno od okoline,
	2. mutno
	3. žućkaste boje,
	4. suvo,
	5. čvršće konzistencije.
Histologija koagulacione nekroze
	1. Acidofilna citoplazma, bestrukturna, zamućena masa, bez jedra
	2. Granice ćelije u početku očuvane
	Sudbina nekrotičnih ćelija:
	1. Fagocitoza od stane fagocita
	2. Organizacija
Kolikvaciona nekroza -necrosis colliquationis
	Kolikvaciona nekroza ili likvefakcija nastaje kao rezultat dejstva hidrolitičkih enzima lizozoma (preovladjuje auto i heteroliza nad stanjima denaturacije).
	Karakteristična za ishemijsko raspadanje tkiva mozga.
	Nalazi se i u ognjištima gnojnih zapaljenja
	.
Makroskop
	Nekrotično tkivo je:
	1. Nejasno ograničeno od okolnog tkiva mozga
	2. Razmekšano
	3. Bestrukturno
	4. Kašasta masa (encefalomalacija)
Mikroskop
	Mikroglija- makrofagi (zrnaste ćelije).
	Pseudocista
Kazeozna nekroza- necrosis caeosa
	Kazeozna (sirasta) nekroza ili kazeifikacija predstavlja kombinaciju koagulacione i kolikvacione nekroze.
	A. Tuberkuloza
	B. Tularemija
	C. Sifilis
	D. Gljivične infekcije
	E. Lymphogranuloma inquinale
makroskop
	1. Nekrotično tkivo jasno ograničleno od okoline
	2. Zamućeno beličaste boje
	3. Trošne, mrvljive, siraste konzistencije
.
	Potpuni gubitak prvobine strukture
	2. Zrnasta
	3. Amorfna
	4. Eozinofilna masa
Sudbina kazeozno nekrotičnog područja
	1. Stvaranje ožiljka
	2. Stvaranje šupljine -kaverne
Enzimska nekroza masnog tkiva
	Steatonecoris –predstavlja razlaganje masnog tkiva zbog nenormalnog otpuštanja aktiviranih enzima pankreasa u samo tkivo pankreasa i u trbušnu duplju.
	Kod akutnog pankreatitisa (alkoholizam, trauma, bolest bilijarnog trakta).
Steatonecoris
	Iz oštećenih acinarnih ćelija pankreasa se oslobadjaju enzimi i dolazi do digestije tkiva pankreasa i okolnog masnog tkiva.
	Slobodne masne kiseline reaguju sa Ca i stvaraju se sapuni.
makroskop
	1. Žućkasto-beličaste mrlje
	2. Podsećaju na kapi sveće
	3. Konzistencija slična kredi
Histologij
	1. Zamućene konture masnih ćelija
	2. U okolini raktivno zapaljenje
	3. Razaranjem zidova krvnih sudova javlja se hemoragija (hemoragični pankreatitis, hemoragična steatonekroza pankreasa).
Fibrinoidna nekroza- necrosis fibrinoides
	1. Kod imunopatoloških procesa u:
	A. krvnim sudovima
	B. kolagenom vezivu
	Fibrinoidno nekrotičnu masu čine:
	-fibrin
	-druge belančevine plazme
	-matriks vezivnog tkiva
	-ostaci nekrotičnih ćelija
	1. Kolagenoze
	A. Reumatska groznica
	B. Polyarteritis nodosa
	C. Rheumatoid artritis
	D. SLE
	Maligna nefroskleroza u glomerulima i aferentnim arteriolama bubrega
Histologija
	1. Amorfna masa
	2. Eozinofilna masa
	3. Slična fibrinu
	4. U okolini je demarkacioni zid od histiocita
Gangrenozna nekroza
	Gangrenozna nekroza predstavlja ishemičku nekrozu na koju se nadovezuje bakterijska infekcija anaerobnim mikro-organizmima.
	Ishemija obično prouzrokuje koagulacionu nekrozu, koja kasinije bude modifikovana likvefakcionim dejstvom bakterija.
	Ukoliko dominira proces koagulacije nastaje suva gangrena ili mumifikacija (gangraena sicca, mumuficatio).
	Javlja se na prstima ruku i nogu kao posledica zapušenja arterija.
	Isparavanjem tečnosti, tkivo se suši i postaje crnkasto prebojeno (gvožđe sulfid).
	Ukoliko preovladava likvefakcija nastaje vlažna gangrena (gangraena humida).
	Pod dejstvom truležnih bakterija tkivo se razmekšava i dobija sivo-zelenkastu boju (hemoglobin prelazi u verdoglobin).
	Javlja se u unutrašnjim organima: plućima, crevima i urogenitalnom traktu.
	Neprijatan miris.
Gasna gangrena
	Gangraena emphysematosa nastaje ako se u područje nekroze nasele truležne anaerobne bakterije (clostridium).
	Ove bakterije u tkivima stvaraju gasove.
	Komplikacija ratnih rana.
	Gasovi u vidu mehurića prožimaju tkivo.
Uzroci gangrene
	1. Staračka gangrena – posledica zapušenja arterija zbog ateroskleroze.
	2. Dijabetična gangrena – dijabetična mikroangiopatija
	3. Juvenilana gangrena – Burgerova bolest.
	4. Raynaud-ova gangrena –spazam krvnih sudova na šakama.
Gangena -dekubitus
	Decubitus predstavlja nekrozu koja nastaje usled mehaničkog pritiska na mestima gde su kosti istaknute i gde je loša cirkulacija krvi.
	Dugotrajno ležanje na ledjima (sakralni predeo).
	Pritisak zubne proteze –dekubitus u usnoj duplji.
Ishod nekroze
	1. Nakupljanje neutrofila na mestu nekroze (reaktivno zapaljenje), u vidu demarkaci-onog ruba.
	2. Na površini kože ili sluzokože demarkacija dovodi do otpadanja nekrotičnog tkiva- ulkus ili grizlica.
	3. Regeneracija organa (kod malih nekroza)
	4. Reparacija -fibroza i ožiljak- (kod rasprostranjene nekroze).
	5. Organizacija – potpuna zamena nekrotičnog tkiva vezivom
	6. Inkapsulacija (vezivna kapsula oko nekrotičnog područja).
	7. Difuzna fibroza –kod multriplih rasutih nekroza.
	8. Pseudocista u CNS-u
	9. Glijalni ožiljak u CNS-u.
	10. Kalcifikacija (naročito kod kazeozne nekroze i enzimske nekroze masnog tkiva).
Patološka kalcifikacija
	Patološka kalcifikacija je abnormalno taloženje kalcijumovih soli.
	1. Distrofijska kalcifikacija- taloženje Ca u mrtvim tkivima ili tkivima koja su degenerativno izmenjena.
	Nivo Ca u serumu je normalan.
	2. Metastatska kalcifikacija –kod hiperkalcemije Ca se taloži u tkivima sa lokalnim alkalitetom.
Distrofijska kalcifikacija
	1. U područjima nekroze (koagulacione, kolikvacione, kazeozne, nekroze masnog tkiva).
	2. Mrtav fetus impregniran Ca- lithopedion.
	3. Izumrli paraziti (trihinela, ehinokok)
	4. Hijalinizovano vezivno tkivo, ožiljci.
	5. U izmenjenim srčanim zaliscima.
	6. U aterosklerotskim plakovima
	7. Trombi u venama –fleboliti
	8. U eksudatu izmedju slojeva perikarda- srce u oklopu.
	9. U žlezdama i izvodnim kanalima sekret se kalcifikuju i gradi kamenove
	10. Psamozna telašca u tumorima i tkivima
Metastatske  kalcifikacije
	Hiperkalciemja nastaje kod:
	1. Hiperparatireozima
	2. Intoksikacijom vitaminom D
	3. Razaranje kostiju tumorima
	4. Hronična insuficijencija bubrega
	5. Addisonova bolest- adrenokortikalna insuficijencija
Metastatske  kalcifikacije- lokalizacija
	1. Sluznica želuca
	2. Intersticijum pluća
	3. Intersticijum bubrega
	4. Krvni sudovi- u zidu
	-alkalna lokalna sredina posle izlučivanja kiseline-
Makroskop
	1. Na preseku organa se vide beličaste tačkice.
	2. Kod vrlo izraženih kalcifikacija organ je tvrd i ne može se seći nožem.
Značaj kalcifikacije
	1. Kalcifikovan eksudat u srčanoj kesi otežava kontrakciju srca.
	2. Kalcifikacija zalistaka dovodi do njihove otežane pokretljivosti.
	3. U krvnim sudovima se gubi elastičnost.
	4. Masivna kalcifikacija pluća dovodi do  poremećaja respiracije.
Patološka pigmentacija
	Pigmenti su materije koje se nalaze u ćelijama i tkivima, a koje imaju sopstvenu boju.
	A. Normalni sastojci ćelije
	B. Nakupljaju se u ćeliji u patloškim uslovima
	1. Endogene pigmentacije (pigmenti se stvaraju u organizmu)
	2. Egzogene pigmentacije (pigmenti se iz spoljne sredine unose u organizam)
Endogene pigmentacije
	1. Melanin i njemu srodni pigmenti (tirozinska grupa)
	2. Lipopigmenti
	3. Hemoglobinogeni pigmenti (derivati hemoglobina)
Melanin
	Pigment braonkasto-crne boje.
	Normalno se nalazi u:
	1. bazalnom sloju epiderma i dermalnim makrofagima,
	2. sudovnjači i irisu oka,
	3. u pojedinim ćelijama mekih moždanica.
	Neuromelanin se normalno nalazi u neuronima Supstanciae Nigrae.
	Melanin se sintetiše u melanocitima kože iz prekurora tirozina, posrestvom enzima tirozinaze.
	Povećanje količine melanina u koži se javlja fiziološki posle izlaganja suncu.
	Količina melanina u koži varira kod osoba različitih rasa.
	Patološko povećanje pigmentacije kože melaninom može biti:
	1. Opšte
	2. Lokalno
Opšte povećanje melanina
	1. Addisonova bolest- zbog razaranja kore nadbubrega
	2. Hemohromatoza- zbog povećanja pigmenta koji sadrži gvoždje i povećanja melanina
	3. Hronično trovanje arsenom
Lokalno povećanje melanina
	1. Trudnoća (mamile, linea alba, smedje pege na koži lica- chloasma uterinum).
	2. Neki tumori jajnika (koji produkuju estrogene)
	3. Multipla neurofibromatoza (koža boje bele kafe)
	4. Hronični dermatitisi i Rtg zračenje
	5. Tumori kože (pigmentni nevusi, melanom)
Nedostatak melanina
	Nedostatak melanina:
	1. Opšti
	2. Lokalni
	3. Urodjeni
	4. Stečeni
Nedostatak melanina
	1. Albinizam (albinismus)- zbog naslednog defekta tirozinaze izostaje stvaranje melanina u melanocitima.
	Osobe –albinosi- imaju belu kožu i kosu i crvene dužice.
	2. Fenilketonurija – recesivni nasledni defekt fenilalanin oskidaze. Blokirana je razgradnja fenilalanina u tirozin, potreban za sintezu melanina.
Lokalni nedostatak melanina
	1. Vitiligo (leukoderma)-  mrljaste depigmentacije kože u oblasti:
	A. Ožiljaka (posle opekotina)
	B. Zapaljenskih promena (sifilis, lepra)
	2. Parkinsonova bolest- depigmentacija supstanciae nigrae zbog propadanja pigmentih neurona.
OCHRONOSIS
	Alkaptonurija- urodjeni nedostatak enzima oksidaze homognetizinske kiseline.
	Nagomilavanje pigmenta ohronoze (mrko crne boje) u:
	A. Hrskavici uva, grkljana, rebara, dušnika i zglobova (hrskavica tamno prebojena).
	B. Vezivnom tkivu tetiva (tamno prebojene)
	Mokraća tamna- alkaptonurija.
Lipopigmenti
	Lipopigmenti su kompleks proteina i rastvorljivih lipida i imaju žuto-mrku boju.
	1. Lipofuscin
	2. Ceroid
	3. Lipohrom
Lipofuscin
	Žućkasto-braonkast pigment, “pigment starenja”, “pigment trošenja”.
	Taloži se u ćelijama koje podelžu regresivnim promenama (stare osobe, pothranjeni, oboleli od karcinoma).
	Sa starenjem lipofuscin se sve više deponuje u atrofičnbim organima.
	1. Atrophia fusca hepatis
	2. Atrophia fusca myocardii
	3. Nadubrežne žlezde, nadbubrezi, testisi, ganglijske ćelije, glatki i poprečno prugasti mišići.
	Makro: organ smanjen, mrke boje.
CEROID
	Žućkast do žućkasto-mrk pigment koji nastaje iz nezasićenih masnih kiselina.
	Javlja se u:
	Cirotičnoj jetri (kod hemohromatoze i hepatitisa)
	Miokardu (kod hipovitaminoza)
LIPOHROM
	Lipohrom je žućkast pigment koji se normalno nalazi u:
	1. Žutom telu
	2. Testisu
	3. Kori nadbubrega
	4. Masnom tkivu
HEMOGLOBINOGENI PIGMENTI
	1. Hemoglobin
	2. Mioglobin
	3. Hematin
	4. Malarični pigment
	5. Formalinski pigment
	6. Hematoidin
	7. Hemosiderin
	8. Bilirubin
Hemoglobin
	Prolazi kroz glomelurani filtar kod:
	1. Akutne hemolize (posle transfuzije neadekvatne krvne grupe)
	2. Dejstva hemolizirajućih imunih kompleksa
	3. Nekih trovanja
	Histologija:
	1. Mrko-crvena zrnca hemoglobina u epitelnim ćelijama bubrega
	2. Hijalini cilindri u lumenu tubula
Mioglobin
	1. Akutna mioliza (razaranje mišića kod povreda, nagnječenja i zatrpavanja)
	Histologija:
	A. Cilindri u lumenu tubula biubrega
	B. Kapljice u epitelnim ćelijama tubula
Hematin
	Nastaje iz hemoglobina pod dejstvom HCL u želucu.
	Taloži se u epitelnim ćelijama tubula u vidu žuto-mrkih zrnaca.
	Hematin je sličan hemosiderinu, ali ne daje pozitivnu reakciju na Fe (koje je čvrsto vezano u hematinu).
Malarični pigment
	Stvara se iz hemoglobina pod dejstvom izazivača malarije -plazmodijuma malarije.
	Nalazi se u makrofagima:
	A. Jetre
	B. Slezine
	C. Limfnih čvorova
	U vidu crnih zrnaca u makrofagima
Formalinski pigment
	Nastaje delovanjem formalina pri čemu se hemoglobin pretvara u crni pigment.
Hematoidin
	Nastaje u centru većih područja krvarenja ili infarkta gde eritrociti nemaju kontakt sa živim ćelijama.
	Hemoglobin se raspada sa odvajanjem gvoždja pri čemu se stvaraju mrko-crveni kristali pigmenta.
Hemosiderin
	Zlatno-žut do smedj zrnast pigmnet koji sadrži labavo vezano Fe (Perlsova reakcija).
	Stvara se u ćelijama RHS-a prilikom razgradjne eritrocita, odnosno hemoglobina.
	Fiziološki se nalazi u malim količinama u makrofagima jetre i slezine.
	Patološki se stvara prilikom ekstravasku-larne ili intravaskularne razgradnje eritocita (odnosno hemoglobina).
	Nakupljanje hemosiderina može biti:
	1. Lokalizovano
	2. Generalizovano
Lokalna hemosideroza
	1. U područjima krvarenja- raspadanje eritrocita u hematomima i hemoragičnim infarktima.
	2. Kod hroničnog zastoja krvi
	A. Modrica: M fagocituju E i hemoglobin pretvaraju u hemosiderin (boja modrice prelazi od plave do zlatno-žućkasto-smedje.
	B. Hemosideroza pluća – insuficijencija leve komore sa zastojem krvi u plućima.
	-hemosiderofagi i ćelije srčane mane (cellulae vitii cordis- obično mitralna stenoza).
	Makro: pluća mrko prebojena, sputum rdjaste boje.
Generalizovana hemosideroza
	Hemosiderin se nakupljama u ćelijama RHS-a skoro svih organa:
	-jetra
	-slezina
	-limfni čvorovi
	-kosna srž
	-pankreas
	-bubreg
	-miokard
	-endokrine žlezde
	-pljuvačne žlezde
	-Najčešće ne dolazi do funkcionalnih poremećaja.
	-Kod masivnog taloženja hemosiderina, oko pigmenta dolazi do umnožavanja veziva i stvaranja sidero-fibroznih čvorića (Gandy Gamna telašca).
	Generalizovana hemosideroza može biti:
	1. Primarna
	2. Sekundarna
	Primarna hemosideroza (hemohromatoza), odnosno bronzani dijabetes.: genetsko obolenje sa pojačanom apsorpcijom Fe iz hrane.
Hemohromatoza
	Pojačano deponovanje Fe dovodi do:
	1. Bronzane boje kože
	2. Rđasto-mrke prebojenosti svih organa
	3. Fibroze organa (rekcija veziva na slobodan hemosiderin)
	4. Pigmentne ciroza jetre
	5.  Diabetes mellitus (promene u pankreasu)
	6. Srčana insuficijencija (promene u srcu)
Sekundarna hemosideroza
	Sekundarna hemosideroza nastaje:
	1. Kod transfuzije krvi
	2. Hemolitičke anemije
	3. Povećane apsorpcije Fe u hroničnom alkoholizmu
	4. Hronične terapije gvožđem
Bilirubin
	Glavni pigment žuči koji ima žuto-zelenu boju i ne sadrži gvožđe.
	Normalan proizvod razgradnje eritrocita (hemoglobina) u ćelijama RHS-a jetre i slezine.
	Slobodan, indirektni bilirubin- vezan za albumine seruma, krvlju se prenosi u jetru.
	Direktan, konjugovan bilirubin- u jetri se bilirubin odvaja od albumina seruma i sa žuči izlučuje u crevo.
	Povećanje bilirubina u serumu (hiperbili-rubinemija) dovodi do žutice (icterus).
	Histologija: bilirubin u vidu žućkasto-zelenkastih zrnaca u:
	-hepatocitima
	-Kupfferovim ćelijama
	-endotelnim ćelijama sinusoida
	-u lumenu žučnih kanalića (žučni trombi)
	-žučna jezerca (prskanje kanalića)
	-endotelnim ćelijama tubula bubrega
	-cilindri u lumenu bubrežnih kanalića
ŽUTICA - ICTERUS
	1. Prehepatična ili hemolitička žutica
	2. Hepatična, parenhimatozna ili hepatocelularna žutica
	3. Posthepatična, mehanička, opstruktivna ili zastojna žutica
Prehepatična -hemolitička žutica
	Pojačano razaranje eritrocita:
	-hemolitička anemija
	-imunološke reakcije
	-genetski poremećaji
	-teške infekcije
	-transfuzija neadekvatne krvi
	Bilirubin u višku se zadržava u serumu.
Hepatička, parenhimatozna žutica
	Oštećenje hepatocita kod:
	-virusni hepatitis
	-toksini gljiva, tetrahlormetan
	Žutica kod novorođenčadi- (nedonesenost, infekcije) oštećenje neurona-kernicterus:
	-mentalna retardacija, motorna disfunkcija, atrofija mišića.
Posthepatička, opstruktivna žutic
	Opstrukcija prolaza bilirubina iz hepatocita u crevo:
	-Intrahepatički icterus (lekovi, estrogeni, anestetici)
	-Ekstrahepatični icterus (kamen, tumor, parazit u izvodnim žučnim vodovima, karcinom pankreasa).
Egzogene pigmentacije
	Egzogeni pigmenti dospevaju u telo:
	-inhalacijom (pluća)
	-ingestijom (digestivni trakt)
	-inokulacijom (koža)
	A. Pigment uglja, B. Pigmentacija srebrom
	C. Trovanje olovom, D. Taloženje bakra
	E. Tetoviranje kože
Pigment uglja
	1. U alveolama ga fagocituju makrofagi.
	2. Makrofagi nose antrakotični pigment do regionalnih limfnih čvorova.
	3. Crni limfni čvorovi (antrakoza).
	A. Nema bitnijeg poremećaja funkcije pluća
	B. Rudari- reaktivno umnožavanje veziva, bronhitis, infekcije, emfizem.
Pneumokonioze
	Silikoza
	Azbestoza
	Sideroza
	Berilioza
	Bisinoza
	Tabakoza
Pigmentacija srebrom
	1. Dugotrajna terapijska upotreba srebra
	2. Taloži se u koži (tamno-siva koža), bubrezima, jetri i sluznici usne duplje.
	3. Nema oštećenja organa
	4. Histo: zrnca srebra u intersticijumu, zidu krvnih sudova i na bazalnoj membrani tubula bubrega.
Trovanje olovom
	1. Pigmentacija sluznice gingive- linija u vidu zelenkasto crne boje (olovni rub).
Taloženje bakra
	1. Wilsonova bolest (hepatolentikularna degeneracija)- nasledni defekat sinteze serumske belančevine ceruloplazmina.
	2. Ceruloplazmin vezuje bakar.
	Bakar se lako oslobadja iz ove veze i taloži u jetri (mikronodularna ciroza), u mozgu (degeneracija corpus striatuma) i u rožnjači oka (Kayserov prsten mrke boje).
Tetoviranje kože
	1. Unosi se tuš u kožu
	2. Čestrice tuša se talože u makrofagima.
	3. Ukljanja se jedino hirurškim putem.
Stvaranje kamenova- calculosis
	Kamen- calculus, lithus, concrementum- predstavlja čvrstu tvorevinu koja leži slobodno u šupljim organima ili njihovim izvodnim kanalima.
	Bolesno stanje koje se razvija u vezi sa stvaranjem kamenova naziva se kalkuloza (calculosis) ili litijaza (lithiasis).
	1. Žučna kesica i žučni putevi -cholelitiasis.
	2. Bubreg i mokraćni putevi- nephrolithiasis, urolithiasis.
	3. Izvodni kanali pljuvačnih žlezda –sialolithiasis.
	4. Lumen creva –coprolithiasis.
	5. Bronhi –broncholithiasis, pluća –microlithiasis.
	6. Kalcifikovani trombi u venama –fleboliti.
Uzroci taloženja soli
	1. Promena Ph i koncentracije
	2. Lokalni zastoj –poremećaj u oticanju sekreta i zapaljenski procesi
	3. Poremećaji metabolizma –hiperkalce-mija, hipeurikemija, hiperholesterolemija).
	4. Način ishrane
Stvaranje kamenova
	1. Jezgro kristalizacije (fibrin, pigmenti, deskvamovane ćelije, mikroorganizmi)- na njega se talože kristaloidi  -soli.
	2. Veličine kamenova: od zrna peska do veličine jajeta.
	3. Broj i oblik kamenova: pojedinačni i multipli. Ovoidni, ovalni, glatki ili vrlo nepravilni.
	Fasetirani kalkulusi –ako im se dodiruju površine.
Kalkulusi
	Grajda kalkulusa: slojevita gradja, radijarna grajda,
	Boja i konzistencija kamenova:
	oksalati- čvrsti i braonkasti
	mokraćna kiselina –srednje čvrsti, braonkasti
	fosforni –mekani, lomljivi, beli
Kalkulusi -značaj
	1. Asimptomatski, slučajan nalaz na obdukciji
	2. Zaglavljivanje kamena –kolike
	3. Izazivaju zastoj sekreta –žutica, inflamacija
	4. Pritisak na okolno tkivo –nekroza i perforacija
	5. Kretanje kamena dovodi do oštećenja sluznice sa krvarenjem (hematurija)
	6. Hronični nadražaj dovodi do metaplazije i moguće maligne transformacije
                        

Similer Documents