Download Trska Crkva [Branicevski-glasnik-9] PDF

TitleTrska Crkva [Branicevski-glasnik-9]
File Size1.9 MB
Total Pages41
Document Text Contents
Page 1

Браничевски гласник 9

,
Београд

,
Београд







: У раду је дат кратак преглед историје средњовековног трга
Госпођинце који се налазио код данашње Тршке цркве као и историјат
споменуте цркве.
: Госпођенце, трг, Хомоље, Браничево, Трг, Тршка црква,
Жагубица


Манастир Тршка црква најмлађи је манастир Браничевске епархије, са
најстаријом црквом исте епархије. Манастир је, наиме, основан одлуком
епископа браничевског Хризостома 1985. године.1

Тршка црква се налази са десне стране пута Петровац - Жагубица, у
односу на који је усмерена својом источном страном. Назив Тршка црква
настао је по тргу Госпођинци који је код ње или у њеној близини постојао.




Трг је у средњовековној Србији био отворено насеље, првобитно
место где се обављала трговина, углавном једном седмично. Око оваквог
економског средишта временом су се образовале насеобине трговаца,
занатлија и осталог становништва. Тргови су могли настајати и у близини
манастира, будући да су ови били значајни привредни субјекти у средњем
веку, затим око рудника, на раскршћима путева и поред прелаза преко река.
Као трговачка и занатлијска насеља, тргови су по своме карактеру блиски
подграђима. У последњим деценијама постојања средњовековне српске
државе запажа се појава већег броја малих насеља, у ствари села, са статусом
трга, од којих су многа потом постала замеци градских насеља. Неки од


Сви датуми у раду су, ако није другачије наведено, по старом календару.
1 Милошевић Р., 2003, 287

Page 2

34 Оливера Думић, Небојша Ђокић


Браничевски гласник 9

оваквих тргова задржали су континуитет свог постојања и под османском
влашћу, док се други јављају тек у том периоду. То, међутим, не искључује
могућност да је међу њима било и оних који су постојали и раније, за време
српске државе, будући да због слабо очуване изворне грађе о великом броју
насеља немамо података.2

У Браничеву је познато неколико средњовековних тргова: Кисељево
(данашње село Кисиљево), трг Суботица (која се налазила на ушћу Мораве у
Дунав, негде у атару данашњег села Дубравице), трг Кула на реци Витовници
(данашње истоимено село југоисточно од Малог Црнића), Шетоње (данас
истоимено село јужно од Петровца).3

Сасвим сигурно су из средњег века и тргови Госпођинце у Хомољу и
Суботица у Ресави, иако се са статусом пазарног места помињу тек у
пописима из 1467. и 1476. године.4

Насеље Госпођинце данас не постоји, а налазило се недалеко од
Жагубице на реци Млави, код Тршке цркве, посвећене “Малој Госпојини”
(Рођењу Богородице). Име насеља указује да се трг развио поред манастира.
Село Госпођинце, пазарно место, било је, као и већина хомољских села у
другој половини XV века, насељена становништвом са различитим статусом:
војнуцима и санџакбеговом рајом. Године 1467. у селу је било 11 рајинских и 6
војнучких, а 1476. године 18 рајинских и 9 војнучких домаћинстава. Између
два пописа трг у овом насељу је изгледа укинут, пошто у дефтеру из 1476.
године нису убележени тржни приходи, а постоји и белешка да је село

У селу Госпођинце дефтери из овог периода бележе две
рајинске воденице.5


Тршка црква у средњем веку


Интересантно је да се у савременој литератури обично усваја како је
Тршка црква саграђена 1274. године и то без посебних коментара. Тако
рецимо А. Веселиновић наводи: “Тако је мала црква у Тргу код Жагубице


2 Новаковић С., 1972, 162 – 170; Ћирковић С., 1997, 270; Ћирковић С., Михаљчић Р.,
(ed.) 1999, 737 – 739,
3 O средњовековним трговима у Браничеву детаљније видети у Крстић А., 2007, 95 –
112. Ту видети и за старију литературу.
4 Stojaković M., 1987 43 – 44, 50; BBA TTD 16 (1476).
5 Stojaković M., 1987, 50, 275; BBA TTD 16 (1476); Руварац Д., 1905, 105, 118, 128; Лазић
А., 1928, 124.

Page 21

53


Браничевски гласник 9

сребрну, копље гвоздено, дискос од плеха за нафору, 2 дарка памучна, 2
чаршава на певницама, 3 мараме плаве памучне, 2 мараме од платна, 2 мараме
од шарене басме, антимис, 3 чирака жута, кутију дрвену за агнец, кутију
велику од плеха, звонце од туча, 3 табле од плеха под чирацима, мумеказе (тј
маказе), џезвицу за теплоту, проскомидију, павте сребрне, кадионицу нову,
кадионицу стару, 2 завесе беле, завесу од памучне басме, крст дрвени прост, 5
кандила калајних, 2 велика чирака гвоздена, тас мали од плеха, 4 ђачка чирака
дрвена, полијелеј, сандук, купељ, двери, распеће са две иконе са стране, 12
икона апостолских, 5 икона малих, барјак стари свилени, иконостас, чаршав
бели на престолу, 2 иконе престолне, 2 иконе велике, 2 1/2 оке воска, оку
тамјана. Од црквеног одејанија Тршка црква је поседовала: епитрахиљ од
црвене кадифе, епитрахиљ памучни, наруквице памучне, наруквице беле,
стихар од памучне басме, 2 фелона нова памучна, фелон стари памучни, 2
воздуха памучна. Од књига црква је имала: Евангелије на мало коло,
Служебник на мало коло, Триод на велико коло, пентикостар на велико коло,
апостол на велико коло, Октоих првога гласа на велико коло, Октоих петога
гласа на велико коло, минеј празнични на мало коло, Ермологија на средње
коло, псалтир на мало коло, 2 часловца на мало коло. Црква је имала и једно
звоно. Од готовог новца је имала 1587 гроша и 16 пара. Покретно имање се
састојало од 2 бакрача и 2 сана (свега 4 1/ 2 оке бакара), мотике, секире,
тигања, браве, 2 софре дрвене, 5 каленица земљаних, 3 лонца, задњеница од 15
ока, чабар од 50 ока, 2 крчага, олба и 2 чаше винске, пласт сена. Црква је
поседовала и непокретно имање и то: ливаду од 5 коса сена, кућу и механу
која се издавала под кирију.
При Тршкој цркви 1836. године биле су 4 парохије са исто толико
пароха. Највећи део Хомоља је припадао њој, само мањи број насеља као што
су Крепољин и још нека припадали су манастиру Горњаку. Што се тиче
свештеника у Жагубици је живео јереј Димитрије Миловановић кога је 6.
августа 1802. године76 рукоположио видински епископ Герман.77 Јереј Павел
Јоановић је живео у Изварици.78 Њега је 13. јула 1818. године рукоположио
митрополит Агатангел у манастиру Горњаку.79 У Вуковцу80 је живео јереј
Стефан Станковић кога је 7. фебруара 1835. године рукоположио у Крагујевцу
епископ тимочки Доситеј.81 Коначно, у Влаолу82 је живео јереј Петар Поповић

76 Или 1807. године датум је нечитак.
77 АС – ДС – РНо 196/837, число 116. лист 63
78 У оригиналу пише Изворица.
79 АС – ДС – РНо 196/837, число 114, лист 63.
80 У оригиналу пише Буковац.
81 АС – ДС – РНо 196/837, число 115, лист 63.

Page 40

72 Оливера Думић, Небојша Ђокић


Браничевски гласник 9




In the аrеа of Braničevo in the late Middle Ages status of the square had

been the village Subotica and Kiseljevo он the banks of the Danube , Kula (Tower)
on the river Vitovnica, Šetonje on the river Mlava, Gornjak at the entrance to the
Gornjak gorge, and a certain Gospođince in Homolje and Subotica addressed. After
the Ottoman conquest of Serbia in 1459, in the second half of the fifteenth century
squares (markets) there are the villages of Subotica and Orašje in nahija Resava,
Kula, Starci (then Žabari) and Ždrelo in nahija Ždrelo, Lučica and Topolovnik in
nahija Lučica and Gospođince in nahija Homolje. Reliable data about the founder
and origin time Trg church (Sqare church) there, but architecture and everything
else pointing to the time before the reign of King Milutin, ie. up to half of the
thirteenth century. Sources tell us nothing about the church at the time of the
Serbian state. In his long history several times destroyed and rebuilt, wherein the
original architecture often moderated, which deviated from the original
appearance.

Exarch Jovan Mihailovic in his report to the Metropolitan in early 1734
recorded that the church was built around 1275. In any case, the church was built
later during the reign of King Milutin. Hundred years later, in the reign of Prince
Lazar, namely 1382/83. year, added onto the narthex, as the inscriptions on the
stone wall above the cornice of the west facade of pitch. Somewhere in the third
decade of the fifteenth century occurred severe damage to the temple during which
the narthex suffered most, which are the remains of its walls removed, and left only
the foundations. Rebuilding completed 1429/30. year, which informs us of the
stone inscription, which says that it was done in "days blagočestivago despot Gorga
(Djurdja)" at the request of Protopresbyter Kuzma. It was restored only original
part, while the outer narthex left only based on a width of about one meter and 60
centimeters deep. Solid foundations indicate the narthex larger scale, perhaps with
a tower. The church was re-consecrated by Bishop Stefan, probably in December
1728, when the Metropolitan Moses sent to Pozarevac went to consecrate the
church in Homolje. The church was rebuilt and how it was maintained, but the
most serious renovation completed at the end of the eighteenth century, probably
in 1796. Then he got the iconostasis.

The church was repaired and somewhere around 1830 but really serious
renovation was carried out 1863/4. with financial assistance from a reputable dealer
from Žagubica Lambra Djordjevic. On that occasion, he rebuilt the narthex.

Last rehabilitation and conservation works were carried out before 20 and
more years during which he again demolished newly built narthex. Church in 1985
became a nunnery.

Although the literature usually states that the early church was dedicated to
St. Nicholas, in fact it was all the time dedicated to the Nativity of the Virgin Mary.

Page 41

Браничевски гласник 9

Историјски институт
Београд










: У раду је дат преглед историје Пожаревца у периоду
аустријске управе од 1718. до 1739. године. Такође, представљенa је једна
писана сведочба пожаревачких грађана митрополиту Вићентију Јовановићу, у
којој Пожаревљани дају изјаву да нису повезани са деловањем попа Лазара
против пожаревачког егзарха Максима Радковића.

: Српска православна црква, Пожаревац, пожаревачки
егзархат, Београдска епархија, Вићентије Јовановић, 18. век


Током прве половине 18. века, територија данашње Браничевске

епархије припадала је Београдској митрополији. Као једна од епископија
обновљене Пећке патријаршије, она је опстала и под турском влашћу. У исто
време она је имала ранг митрополије, као и већина епархија Српске
православне цркве а њени јерарси су носили титулу почасних митрополита,
која са собом није носила ширу јурисдикцију и посебна права у односу на
остале епископе. Након успостављања нове Београдске архиепископије 1718.
године, новостворена црквена област је добила име Београдска митрополија
због чега је Београдска епархија остала без свог устаљеног назива. Проблем је
превазиђен увођењем у званичну употребу термина Сервијска епархија, који је
остао у употреби до 1739. године, како у црквеним тако и у документима
аустријске администрације. Црквена и административна подела нису пратиле
једна другу, те је тако и један део Београдске епископије био под
јурисдикцијом Банатске, а не Београдске администрације, и то онај део који су
обухватали Голубачки, Кучајнски, Хомољски и Поречки дистрикт. Након
поновног пада централне Србије под турску власт, престала је да постоји

 Рад je настао као резултат истраживања на пројекту Министарства просвете и науке
Републике Србије Од универзалних царстава ка националним државама. Друштвене
и политичке промене у Србији и на Балкану (Ев. бр. 177030).

Similer Documents