Download Viktor Igo - Zvonar Bogorodicine crkve u u Parizu PDF

TitleViktor Igo - Zvonar Bogorodicine crkve u u Parizu
File Size2.3 MB
Total Pages192
Table of Contents
                            poz1
ref2
ref3
ref4
ref5
ref6
ref7
ref8
ref9
ref10
ref11
ref12
ref13
ref14
ref15
ref16
ref17
ref18
ref19
ref20
ref21
ref22
ref23
ref24
ref25
ref26
ref27
ref28
ref29
ref30
ref31
ref32
ref33
ref34
ref35
ref36
ref37
ref38
ref39
ref40
ref41
ref42
ref43
ref44
ref45
ref46
ref47
ref48
ref49
ref50
ref51
ref52
ref53
ref54
ref55
ref56
ref57
ref58
ref59
ref60
ref61
ref62
ref2a
ref3a
ref4a
ref5a
ref6a
ref7a
ref8a
ref9a
ref10a
ref11a
ref12a
ref13a
ref14a
ref15a
ref16a
ref17a
ref18a
ref19a
ref20a
ref21a
ref22a
ref23a
ref24a
ref25a
ref26a
ref27a
ref28a
ref29a
ref30a
ref31a
ref32a
ref33a
ref34a
ref35a
ref36a
ref37a
ref38a
ref39a
ref40a
ref41a
ref42a
ref43a
ref44a
ref45a
ref46a
ref47a
ref48a
ref49a
ref50a
ref51a
ref52a
ref53a
ref54a
ref55a
ref56a
ref57a
ref58a
ref59a
ref60a
ref61a
ref62a
                        
Document Text Contents
Page 2

VICTOR HUGO назив оригинала : NOTRE DAME DE PARIS

Виктор Иго Богородичина црква у Паризу страна 2 / 192




САДРЖАJ

Богородичина црква у Паризу
Напомена — Додатак последњем издању од 1832

Књига прва
I Велика дворана
II Пjер Гренгоар
III Господин Кардинал
IV Газда Жак Копенол
V Квазимодо
VI Есмералда

Књига друга
I Из Харибде у Сцилу
II Гревски трг
III „Besos para golpes"
IV Неприjатности коjима се човек излаже кад ноћу прати улицама какву лепу жену
V Даље неприjатности
VI Разбиjен крчаг
VII Свадбена ноћ

Књига трећа
I Богородичина црква
II Париз са висине

Књига четврта
I Добре душе
II Клод Фроло
III Immanis pecoris eustos, immanior ipse
IV Псето и његов господар
V Опет Клод Фроло
VI Непопуларност

Књига пета
I Abbas beati Martini
II Ово ћe убити оно

Књига шеста
I Непристрастан поглед на некадашње правосуђе
II Мишjа рупа
III Историjа jеднога колача
IV Суза за кап воде
V Краj историjе jеднога колача

Књига седма
I Опасно je поверити своjу таjну кози
II Друго je свештеник а друго филозоф
III Звона
IV 'АН' АГКХ
V Два човека у црном оделу
VI Седам псовки и њихово деjство под ведрим небом
VII Зао дух
VIII Добро je кад прозори гледаjу на реку

Књига осма
I Талир коjи се претворио у сув лист
II Наставак о талиру коjи се претворио у сув лист
III Краj о талиру коjи се претворио у сув лист
IV „Lasciate ogni speranza"
V Мати
VI Три људска срца сасвим различна

Књига девета
I Грозница

Page 97

VICTOR HUGO назив оригинала : NOTRE DAME DE PARIS

Виктор Иго Богородичина црква у Паризу страна 97 / 192


поjединости веома занимале. У већини случаjева, довољно je било пружити даире пред козу на оваj или онаj
начин, па да покаже оно што желите. Њу je научила Циганка, коjа за те вештине има тако редак дар да jоj je
било довољно свега два месеца па да научи козу да помоћу покретних слова напише реч Фебус.

— Фебус — рече свештеник — зашто Фебус?
— Не знам — одговори Гренгоар. — Можда мисли да у тоj речи лежи каква чаробна и таjна сила. Она jу

je често понављала полугласно, кад мисли да je сама.
— Jесте ли уверени — прихвати Клод своjим оштрим погледом — да je то само обична реч и да ниjе

никакво име?
— Чиjе име? — упита песник.

— Шта jа знам? — рече свештеник.
— Знате шта jа мислим, пречасни оче. Ти су Цигани по мало Гаури

208
и обожаваjу сунце. Отуда то

Фебус.
— Мени то не изгледа тако jасно као вама, магистре Пjере.
— Уосталом, не мари ништа. Нека мрмља њено Фебус до миле воље. Али je извесно да ме Џали воли

већ готово исто толико колико њу.
— Шта je то Џали?
— То je коза.
Архиђакон наслони браду на руку и оста неколико тренутака замишљен. Наjеданпут окрену се нагло

Гренгоару.
— И ти ми се кунеш да je ниси дотакао?
— Кога? — рече Гренгоар — козу?
— Не, ту жену.
— Моjу жену! Кунем вам се да нисам.
— А често си с њоме насамо?

— Свако вече, по jедан добар сат. Дом Клод набра обрве.
— О, о! solus cum sola non cogitabunt orare Pater noster

209
.

— Душе ми, могао бих очитати и Pater
210

, и Ave Мaria
211

и Credo in Deum patrem omnipotentem
212

, a да она ни

главе не окрене на мене.
— Закуни ми се утробом своjе матере — понови архиђакон напрасито — да ниси ни прстом такнуо то

створење.
— Могао бих се заклети и главом свога оца, jер то двоjе стоjи у вези. Али, пречасни оче, допустите ми

сад да jа вас упитам нешто.
— Говорите, господине.
— Шта се то вас тиче?
Бледо архиђаконово лице поцрвене као образ у младе девоjке. Он испрва не одговори ништа, затим

рече са очевидном забуном:
— Слушаjте, магистре Пjере Гренгоаре. Колико jа знам, ви jош нисте изгубили душу. Jа се интересуjем

за вас и желим вам добра. Но наjмањи додир с том пакленом Циганком бацио би вас у наручjе сатани. Ви
знате да увек тело упропасти душу. Тешко вама ако се приближите тоj жени. То je све што имам да вам кажем.

— Покушао сам jеданпут — рече Гренгоар чешући се иза ува. — То je било првога дана; али сам се
опекао.

— Били сте тако безочни, магистре Пjере? И натушти се чело свештениково.
— Други пут опет — настави песник смешећи се — пре него сам легао, вирио сам кроз кључаоницу и

видео у кошуљи наjдивниjу жену каква се икад босонога пела у кревет.
— Иди до ђавола! — узвикну свештеник са страховитим погледом; и гурнувши зачуђенога Гренгоара, он се
крупним корацима изгуби под наjмрачниjим сводовима катедрале.





III

ЗВОНА

Од онога jутра кад je био ишибан на срамноме стубу, Квазимодова звонарска ревност беше веома
охладнела; тако се бар чинило суседима Богородичине цркве. Пре тога су бруjала звона сваки час, од jутра до


208

Гаури, обожаваоци ватре у Персиjи и Индиjи
209

Мушко и женско насамо неће мислити на то да читаjу Оченаш
210

Оченаш
211

Богородице дево
212

Веруjем у бога оца свемогућега

Similer Documents