Download Vladimir Sergejevič-Solovljov~Smisao ljubavi.pdf PDF

TitleVladimir Sergejevič-Solovljov~Smisao ljubavi.pdf
File Size393.3 KB
Total Pages60
Document Text Contents
Page 2

СМИСАО ЉУБАВИ

Чланак први
(Претходне напомене)


I


Обично се мисли да је смисао полне љубави у одржа-

вању врсте, чему она служи као средство. Ја држим да је такво
схватање погрешно – не само на основу некаквих идеалних
претпоставки, већ, пре свега, на основу природно-историјских
чињеница. Да је размножавање живих бића могуће без полне
љубави јасно је већ из саме чињенице да се оно врши и без
поделе на полове. Знатан број организама, како биљног тако и
животињског света, размножава се бесполним путем: деобом,
пупљењем, помоћу спора, вегетативно. Истина, виши облици
оба органска света се размножавају полним путем. Међутим,
организми који се размножавају на овакав начин, како биљни
тако, донекле, и животињски, могс се, прво, размножавати и
бесполним путем (калемљење код биљака, партеногенеза код
виших инсеката), а друго, ако то оставимо по страни и прихва-
тимо као опште правило да се вици организми размножавају
помоћу полног акта, онда морамо закључити да тај полни
фактор није повезан са размножавањем уопште (оно се може
вршити и без њега), већ са размножавањем виших органи-
зама. Према томе, смисао полне диферснцијације (и полне
љубави) никако не треба тражити у идеји живота врсте и
њеног размножавања, већ само у идеји вишег организма.

Сјајну потврду за то налазимо у следећој чињеници.
Код животиња које се размножавају искључиво полним путем
(коло кичмењака), способност размножавања је све мања што
се више пењемо по лествици организама, док је јачина полног
нагона, напротив, све већа. Код нижих класа овог кола, код
риба, размножавање се врши у огромним размерама: јаја која
сваке године полаже свака женка броје се на милионе; њих
оплођује мужјак ван тела женке, а начин на који се то чини не
допушта претпоставку о постојању снажног полног нагона. Од
свих кичмењака ова класа животиња хладне крви се бесумње

Page 60

од тих дама после тог читања одбила позив да оде на бал. Врло је
тешко само преко морала, макар и у најсавршенијој уметничкој
форми, деловати на конкретно понашање друштвене средине.
8. Види: Binet, "Le fetichisme en amour"; KraftEbing, "Psuchopathia
sexualis".
9. Види исто.
Поводом недавних разговора о смрти и страху од смрти, треба иста-
ћи да осим страха и равнодушности – који су подједнако недостојни
бића које мисли и воли – постоји и трећи однос – борба и победа
над смрћу. Није реч о властитој смрти, о којој морално и физички
здрави људи, свакако, мало брину, већ о смрти других, вољених бића
према којој равнодушан однос онога који воли није могућ (види: Јев.
Јов. XI, 3338). Резигнација у овом правцу била би разумна само у
оном случају када би смрт човека била апсолутно неизбежна. Међу-
тим, то се увек само претпоставља, али никад не доказује, и не без
разлога, јер је то немогуће доказати. Да је под одпеђеним срловима
смрт неопходна није спорно. Али, да су ти услови једино могући, да
их је немогуће мењати и да је, према томе, смрт безсрловна нужност
– за то нема чак ни најмање разумске основе.
10. Од грчке речи ризигија – спој, повезивање. Принуђен сам да уве-
дем овај нови израз, јер у постојећој терминологији не налазим дру-
ги, бољи. Напомпњем да су гностици употребљавали реч сизигија у
другом смислу и да уопште употреба одређеног термина од стране
јеретика још не значи да је термин јеретички.

Similer Documents